Industrija - Srbija

„Magnohrom” ponovo izvozi

Sedam kamiona od po dvadesetak tona sinter magnezita krenulo je juče iz kruga kraljevačkog „Magnohroma” put Grčke.

Takvih „tura” bilo je nekoliko od kraja marta, odnosno tokom aprila pa je inostranim kupcima do sada isporučeno oko 3,5 hiljade tona sintera, što je mnoge Kraljevčane, a posebno bivše i sadašnje radnike nekadašnjeg giganta, i te kako obradovalo.

Mnogi, naime, nisu bili optimisti u pogledu povratka „Magnohroma” na evropsko tržište čak ni kada je, posle duge pauze, polovinom marta ove godine pokrenuta rotaciona peć i proizvodnja ovog vatrostalnog materijala. Razlog za takvu nevericu je višegodišnje propadanje ove fabrike, zatim nesrećna privatizacija, prodaja „Magnohroma” kompaniji „Mital stil” i pustošenje pogona tako da je u tom periodu izgubljeno i tržište. Sve je, dakle, moralo da se radi, takoreći, od početka.

– Pokretanjem jedine rotacione peći, pošto je bivši vlasnik dve druge demontirao i prodao, zaposlili smo 80 novih radnika. Toliko je zaposleno i kod dobavljača, odnosno u rudnicima na čačanskom području i Zlatiboru tako da dnevno proizvodimo oko stotinu tona sintera. Ovaj proizvod, koji izvozimo u Grčku je nižeg kvaliteta, ali je tražnja velika pa smo za isti ili kvalitetniji pre nekoliko dana dobili zahteve i od potencijalnih kupaca iz Austrije, Nemačke, Slovačke... Mislim da ćemo u ovoj godini uspeti da proizvedemo oko desetak hiljada tona – kaže Dragomir Majstorović, zastupnik državnog kapitala u „Magnohromu”.

Majstorović nam je još objasnio da se planira skorije otvaranje novog kopa rudnika na Zlatiboru za šta je neophodno oko tri miliona evra. Polovinu tog novca u „Magnohromu” očekuju kao pomoć od vlade, a polovinu će uložiti od naplate sadašnje i buduće proizvodnje. Sve to išlo bi u prilog povećanju obima proizvodnje sinter magnezita, uz pregovaranje sa potencijalnim ali ozbiljnim strateškim partnerima. Inače, proizvodnja vatrostalnih opeka, složenijeg i skupljeg proizvoda „Magnohroma”, moraće još da sačeka dok se ne obezbedi tržište bar za oko 18.000 tona godišnje, što je minimum isplativosti.

– Trenutno, od tone sintera nam ostaje prihod od oko pedeset evra i od toga ćemo ulagati u rudnike, za plate 239 ukupno zaposlenih u „Magnohromu” i plaćanje poreza i doprinosa. U drugom pogonu, fabrici elektrotermičkih proizvoda trenutno se radi na proizvodnji cevnih grejača, a od oktobra opet kreće proizvodnja termoakumulacionih peći. Međutim, planiramo i obnovu proizvodnje grejnih ploča jer sada imamo sinter koji je za to neophodan – dodaje Majstorović.

Na sve ove, takoreći, početničke poslovne aktivnosti u „Magnohromu” mnogi će odmahnuti rukom prisećajući se dana kada je ova fabrika bila gigant od skoro sedam hiljada zaposlenih radnika i proizvodnjom od oko 180.000 tona opeka. Međutim, pri tom se zaboravlja da je, recimo, 1965. godine u „Magnohromu” bilo 1.475 radnika, a proizvodilo se 120.000 tona opeke. Tako da je kasnija prevelika zaposlenost, uz nikad sankcionisanu korupciju i na kraju neuspešnu privatizaciju, bivši gigant i povratila na skoro početnu poziciju.