Rudnik zlata "Čoka Marin", kod Majdanpeka trebalo bi da počne sa radom u narednih mesec dana. Međutim, iako poslovodstvo RTB "Bor" tvrdi da će se koncentrat iz tog ležišta, zbog velikih količina kancerogenih elemenata poput olova, cinka, arsena, žive i kadmijuma, prerađivati u Kazahstanu, ima strahova da će se ta sirovina, ipak, mešati sa "čistim" koncentratima iz ostalih rudnika iz sastava RTB i topiti u - borskoj topionici! Po dogovoru sa predstavnicima kompanije "Glenkor", nakon aktiviranja i početka eksploatacije, koncentrat iz "Čoka Marina" pretapaće se u njihovoj topionici u Kazahstanu. "Čoka Marin" otkriven je 1981. godine, ali do sada nije eksploatisan, jer nije bilo odgovarajuće tehnologije za pretapanje koncentrata. Zato ukoliko bi se kojim slučajem, ta sirovina prerađivala u Boru, u vazduh bi se u alarmantnim količinama ispuštali kadmijum i arsen, koji se ubrajaju u kancerogene elemente.
Rudnik zlata "Čoka Marin", kod Majdanpeka trebalo bi da počne sa radom u narednih mesec dana.
Međutim, iako poslovodstvo RTB "Bor" tvrdi da će se koncentrat iz tog ležišta, zbog velikih količina kancerogenih elemenata poput olova, cinka, arsena, žive i kadmijuma, prerađivati u Kazahstanu, ima strahova da će se ta sirovina, ipak, mešati sa "čistim" koncentratima iz ostalih rudnika iz sastava RTB i topiti u - borskoj topionici!
- Po dogovoru sa predstavnicima kompanije "Glenkor", nakon aktiviranja i početka eksploatacije, koncentrat iz "Čoka Marina" pretapaće se u njihovoj topionici u Kazahstanu - kazao nam je ranije Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB.
"Čoka Marin" otkriven je 1981. godine, ali do sada nije eksploatisan, jer nije bilo odgovarajuće tehnologije za pretapanje koncentrata. Zato dr Milan Trumić sa Tehničkog fakulteta u Boru upozorava da, ukoliko bi se kojim slučajem, ta sirovina prerađivala u Boru, u vazduh bi se u alarmantnim količinama ispuštali kadmijum i arsen, koji se ubrajaju u kancerogene elemente.
- Put do disajnih organa Borana "pronašli" bi i živa, olovo i cink, kojima ovo majdanpečko ležište bakra obiluje - kaže dr Trumić.
U "Čoka Marinu", u kome su "overene" rezerve od oko 240.000 tona rude, ima oko 4,4 odsto bakra, 10 grama po toni zlata i gotovo 100 grama po toni srebra. Ležišta sa jedan odsto bakra i dva grama po toni zlata smatraju se - izuzetno bogatim.
Topljenje u “Glenkoru“
"Čoka Marin" još nije rudnik, nego ležište rude - kaže Nik Popović, menadžer "Glenkora" zadužen za projekte iz oblasti obojenih metala u istočnoj Evropi. - Ukoliko dođe do iskopavanja rude, koncentrat iz "Čoka Marina" bi mogao da se prerađuje u našoj topionici u Kazahstanu. Iako smo od poslovodstva RTB, po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, zatražili odgovor gde će se prerađivati ruda iz "Čoka Marina", odgovor nismo dobili.