Manji troškovi zakupa mehanizacije u Kolubari

Troškovi zakupa mehanizacije u Rudarskom basenu "Kolubara" smanjeni su za 80 odsto u odnosu na 2008. godinu, odnosno za oko 40 miliona evra na godišnjem nivou. Udeo privatne mehanizacije u prošloj godini u odnosu na 2008. smanjen je za deset puta. Trenutno je angažovano 82 odsto sopstvene mehanizacije"Kolubare" i 18 odsto iznajmljene mehanizacije. Praksa zakupa dodatne mehanizacije u "Kolubari" traje više od 20 godina. Visoki troškovi zakupa u poslednjih nekoliko godina predstavljali su prevelik teret za poslovanje "Kolubare" i u 2008. dostigli su oko 4,2 milijarde dinara ili oko 50 miliona evra. Veliko angažovanje dodatne mehanizacije u "Kolubari" u 2008. delimično je opravdano zbog toga što je to bila godina velikih radova...

Manji troškovi zakupa mehanizacije u KolubariTroškovi zakupa mehanizacije u Rudarskom basenu "Kolubara" smanjeni su za 80 odsto u odnosu na 2008. godinu, odnosno za oko 40 miliona evra na godišnjem nivou, izjavio je danas direktor tog basena Nebojša Ćeran.

Predstavljajući rezultate poslovanja "Kolubare" u 2010. godini, on je rekao da je udeo privatne mehanizacije u prošloj godini u odnosu na 2008. smanjen za deset puta.

Ćeran je dodao da je trenutno angažovano 82 odsto sopstvene mehanizacije"Kolubare" i 18 odsto iznajmljene mehanizacije.

Ističući da praksa zakupa dodatne mehanizacije u "Kolubari" traje više od 20 godina, on je naglasio da su visoki troškovi zakupa u poslednjih nekoliko godina predstavljali prevelik teret za poslovanje "Kolubare" i da su u 2008. dostigli oko 4,2 milijarde dinara ili oko 50 miliona evra.

Ćeran je rekao da je veliko angažovanje dodatne mehanizacije u "Kolubari" u 2008. delimično opravdano zbog toga što je to bila godina velikih radova, ali i istakao da će to biti predmet istrage nadležnih državnih organa koji treba da utvrde koliko je zaista bilo opravdano toliko angažovanje dodatne mehanizacije.

Iznajmljena mehanizacija trenutno je angažovana samo u prvoj smeni, a sopstvena mehanizacija radi u sve tri smene, rekao je on i dodao su analize pokazale da je cena jednog časa iznajmljene mehanizacije približno ista ceni časa mehanizacije koja je u vlasništvu Kolubare.

U ovoj godini predviđeno je da se za nabavku nove mahanizacije izdvoji šest miliona evra, od čega oko pet miliona kroz povoljne kreditne aranžmane, naveo je Ćeran.

On je dodao da je u 2010. izdvojeno 2,5 miliona evra za kupovinu 20 teških kamiona i tri jedinice teške mehanizacije, a u toku su postupci vredni 4,5 miliona evra kojima će biti kupljeno još pet teških kamiona i 15 jedinica teške mehanizacije.

Podsećajući da je "Kolubara" 2010. završila sa pozitivnim finansijskim rezultatom od 21 milion evra, Ćeran je dodao da je zatečeno finansijsko stanje u julu 2009. bilo negativno kao i rezultati iz poslovnih odnosa.

Proizvodnja uglja poslednje četiri godine u Kolubari iznosi oko 29 do 30 miliona tona godišnje, dok je na primer u 2001. godini iznosila 25 miliona tona, naveo je on.

Kada je u pitanju radna snaga, Ćeran je rekao da je prirodnim odlivom, odnosno politikom da se popunjavaju isključivo radna mesta u proizvodnji, broj zaposlenih u 2010. u odnosu na 2008. godinu smanjen za više od 800 radnika.

To je rađeno bez otpuštanja, a racionalna politika zapošljavanja samo neophodne radne snage donela je dobit firmi od pet miliona evra na godišnjem nivou, naveo je Ćeran.

U Kolubari je, kako je istakao, usvojen i pravilnik o sponzorstvima, donacijama i humanitarnoj pomoći, čijom primenom su sredstva u ove svrhe trenutno u odnosu na 2008. godinu smanjena za više od 70 odsto, odnosno za oko dva miliona evra.

Ćeran je naveo da trenutni ukupni dugovi "Kolubare" iznose 9,5 milijardi dinara i da je neophodan investicioni ciklus do 2015. vredan između 120 i 150 miliona evra.

Najveći trenutni problem u "Kolubari" je eksproprijacija zemljišta koja je neophodna radi proširenja i otvaranja novih kopova do 2013, godine zašto je "Kolubari" potrebna pomoć državnih nadležnih institucija, naglasio je on.

Ako se tokom dva naredna meseca ne počne sa preseljenjem groblja u Vreocima niko ne može da garantuje da će "Kolubara" do 2013. moći da ostvaruje planirane proizvodnju uglja, upozorio je on.

Kašnjenje u realizaciji preseljenja Vreoca od tri do pet godina moglo bi da dovede do restrikcija struje i do troškova uvoza koji bi mogli da iznose od 150 do 200 miliona evra godišnje uz opasnost propadanja "Kolubare" i EPS-a, dodao je Ćeran.

Rudarski basen Kolubara ugljem snabdeva termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu i Kolubaru u Velikim Crljenima kao i "Moravu" u Svilajncu. U ovim elektranama se proizvodi više od polovine električne energije u Srbiji. Kolubara snabdeva ugljem i industriju, budžetske ustanove i široku potrošnju.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik