Proizvodnja nameštaja jedna je od privrednih grana koje Srbiji donose najveću zaradu. Izvoz iz godine u godinu raste, kao i potreba za majstorima i inženjerima iz oblasti drvne industrije.
U Beogradu je otvoren 59. Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije. Predstavlja se više od 120 izlagača iz regiona, Italije, Nemačke, Kine, Poljske i Turske.
Tokom šest sajamskih dana prodavci nameštaja, tepiha, rasvete i kućnog tekstila potrošačima nude 15 do 25 odsto popusta. Godinama unazad, cene spuštaju i kompanije koje ne učestvuju na sajmu. Biti na sajmu i dalje je stvar prestiža, iako je manje interesovanje i proizvođača i kupaca.
Prošle godine Srbija je od drvne industrije i proizvodnje nameštaja zaradila više od milijardu i po evra. Čak 700 miliona od izvoza.
Šta je za proizvodnju potrebno iz uvoza
U prva tri meseca korone promet nameštaja pao je za trećinu, ali je pola godine kasnije porastao 120 odsto. Porasle su i cene repromaterijala, uvoznog čak tri puta.
"Uvozimo kožu iz Italije, uvoze se štofovi. Vrlo malo ima domaćih proizvođača kože, za nameštaj skoro i da nema u ponudi. Sve ostalo je sa domaćeg tržišta, što se tiče tih mehanizama, drveta naravno", ističer Predrag Stanojković iz firme nameštaja "Pegaz".
Cene se sada, prema rečima Aleksandra Todorovića iz firme "Mobels", vraćaju u neku normalu, s tim da su, ističe, u ovom momentu 100 posto skuplje u odnosu na period pre korone.
Saloni ili onlajn prodaja
U Srbiji se proizvodi sve. Serijski nameštaj od iverice, ali i masiv. Stilski nameštaj uglavnom izvozimo na istok, a na zapad ide dizajnerski nameštaj minimalističkih linija.
"Mislim da je najbolji efekat onlajn i da ti saloni iz nekog mog ugla za ovo što mi radimo možda nisu dobro rešenje", smatra Petar Ljupčevski iz "Karvingsa".
Platformu koja spaja dizajnere, potrošače i proizvođače nameštaja, na sajam su doneli preduzetnici iz Rusije.
"U pitanju je klaud platforma u kojoj se lako dizajnira po želji kupca. U Rusiji mesečno napravimo oko 15.000 nacrta nameštaja. U Srbiji ćemo sarađivati i sa manjim proizvođačima", poručuje Sergej Kiselev iz firme "Nekst".
Koja su zanimanja deficitarna
Zanimanja poput stolara i tapetara su deficitarna i sve bolje plaćena, a sektoru nedostaje i visokoobrazovani kadar.
"Inženjeri za tehnologiju drveta su prilično deficitarni u poslednje vreme. Mislim da je ovo možda pravi trenutak da i privreda prepozna sve to", ocenjuje prof. dr Marija Đurković sa Odseka za tehnologiju drveta Šumarskog fakulteta.
Proizvodnja nameštaja je jedna od najprofitabilnijih grana u sektoru malih i srednjih preduzeća. U toj industriji posluje više od 3.000 preduzeća, a zaposleno je 22.000 radnika i uvek se traži radnik više. Srpski proizvođači veoma su konkurentni i na regionalnom tržištu, a ulogu lidera imaju proizvođači serijskog pločastog nameštaja.