Industrija - Srbija

Može li Srbija da bude Daleki istok za evropsku industriju

Da li preseljenje dobavljača sa Dalekog istoka znači da region Zapadnog Balkana postaje novi daleki istok za evropsku industriju?

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS, kaže da je pitanje smanjenja ekonomske zavisnosti od udaljenih tržišta, posebno onih na kojima postoje sukobljeni politički interesi vodećih privreda sveta, prvi put odjeknulo za vreme relativno blagog ekonomskog sukoba na relaciji Vašington-Peking 2019. Prema njegovoj oceni moglo bi se postići saglasje da je do tog momenta reč „protekcionizam” imala generalno negativno značenje, jer je u suprotnosti osnovnog načela slobodnog tržišta, koje ističe Svetska trgovinska organizacija (STO). Međutim, od pomenutog ekonomskog sukoba između dve ekonomske super sile, u javnosti se na zaštitne (protekcionističke) mere u delu svetske stručne javnosti gleda sa određenom dozom odobravanja. Uporedo se javlja i nova reč u ekonomskoj terminologiji „nearshoring”, koji bez obzira na to što ima solidnu argumentacije, gotovo izvesno vodi svetsku privredu u pravcu regionalizacije, nasuprot globalizaciji.

– Srbija i prostor Zapadnog Balkana se u svom potencijalu posmatra kao plodno tle za realizaciju ove politike, ali do sada je malo šta viđeno u praksi. Priliv stranih direktnih investicija u Srbiju, koji je u značajnoj meri nastavljen tokom 2022, je posledica ranije pokrenutog trenda, bez jasnijeg uticaja,odnosno doprinosa samog „nearshoring-a” – smatra Stanić.

Prema njegovim rečima iako znamo da aktuelnom modelu rasta i razvoja Srbije pogoduje slobodno tržište i globalizacija (priliv stranih direktnih investicija iz različitih delova sveta, kao što je sada slučaj), deluje da je svetska privreda nezadrživo krenula ka regionalizaciji, odnosno fragmentaciji, od čega će posebno trpeti  zemlje u razvoju. Evropske zemlje poput Nemačke i Slovačke, gde autoindustrija čini veliki udeo BDP-a iskusile su 2021. i 2022. velike padove proizvodnje upravo zbog nedostatka čipova. Kao odgovor na tu krizu, države EU i SAD su pokrenule akcije povratka pogona u svoje matične zemlje. Američka kompanija „Micron” planira da uloži 100 milijardi dolara, iskoristi subvncije i otvori fabriku u Americi. „Intel” je takođe najavio otvaranje pogona u SAD i Italiji. Volvo je najavio fabriku za električna vozila u Slovačkoj. Brojni proizvođači baterija za električna vozila poput „CATL-a”, „ItalVolt-a” i „AČ-a” su takođe započeli projekte izgradnje novih fabrika na tlu Evrope.

– U celoj ovoj nesreći izazvanoj pandemijom i ratom u Ukrajini, stvaraju se i određene ekonomske prilike za Srbiju, kojoj se nameće obaveza prilagođavanja u bitno izmenjenim međunarodnim ekonomskim tokovima. S obzirom na to da su mnoge kompanije u vlasništvu „zapadnog” kapitala smanjile ili obustavile poslovanje u Rusiji, bila bi odlična prilika za domaću privredu da svoje poslovanje premeste u Srbiju, što bi praktično bilo u skladu sa politikom „nearshoringa”– kaže Stanić.

Naš sagovornik naglašava da 2022. imamo rast priliva stranih direktnih investicija u odnosu na 2021. Međutim, treba imati u vidu da je prisutan značajan skok investicija iz Kine. Konkretno, priliv investicija iz Kine je bio za dve trećine veći nego u istom periodu prethodne godine, dok je iznos investicija iz EU za oko trećinu opao. Naravno, pad investicija iz EU je primarno prouzrokovan usporavanjem privredne aktivnosti, s obzirom da postoje inflatorni pritisci i povećana recesiona očekivanja. Sa druge strane, kaže on ne treba zaboraviti i povećanje političkog rizika Srbije, koji pojedine kompanije mogu subjektivno uvideti, bez obzira što vodeće agencije za ocenu kreditnog rejtinga, potvrđuju održivost Srbije kao stabilne investicione destinacije (kreditni rejting BB+, prema oceni Standard and Poor’s i Fitch Ratings).

– Za prostor Srbije i Zapadnog Balkana su prvenstveno zainteresovan ekompanije iz EU, razume se, jer se nalazimo u njihovom neposrednom susedstvu, a među njima se ističu investitori iz vodećih privreda: Nemačka, Francuska, Holandija, Italija, a tu se može dodati Švajcarska i u potencijalu Norveška, Poljaska . U pogledu uslužnih delatnosti, ističu se SAD i Velika Britanija. Interes Srbije je da privuče što više investicija u delatnosti više dodate vrednosti, koje ujedno imaju i kompleksnije lance snabdevanja (prostor za veće uključivanje domaće komponente, u smislu mikro, malih i srednjih kompanija). Ipak, ne treba zaboraviti da nearshoring nije samo puko premeštanje fabrika i da će po tom osnovu snabdevanje biti sigurnije.

Tu je potrebno osnažiti same lance snabdevanja uključivanjem u proizvodne procese lokalnih i regionalnih kompanija, koje treba da prilagode svoje poslovanje savremenim standardima.

Srbija kao kandidat za članstvo u EU i potpisnik SSP-a (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) ima pravo pristupa slobodnom tržištu EU, odnosno proizvodi iz Srbije se izvoze u EU bez carina.

Naša zemlja je poslednjih godina uspešno privlačila visokotehnološke investicije iz Nemačke, poput „Kontinentala”, „ZF-a”, „Broše-a” i japanskog proizvođača elektromotora „Nidek”. Ove investicije su došle u Novi Sad i Pančevo, što znači da su dva glavna kriterijuma bili bliskost tržišta EU i obrazovana radna snaga.