Kompanija Avala risorzis, ćerka firma Dandi plemenitih metala, pronašla je na Crnom vrhu pojas zlata u dužini od 52 metra, što je prvi uspeh te kompanije od dobijanja koncesije za geološka istraživanja u Srbiji. Zapadni obronci Crnog vrha, u oblasti Korkan Biger, koja se nalazi na teritoriji Žagubice, u delu koji se graniči sa opštinama Bor i Majdanpek, sadrže rudu zlata, ali se još uvek ne zna da li su količine otkrivene u jednoj od bušotina isplative za eksploataciju. To je saopštila kompanija Avala, koja je nedavno osnovana za geološka istraživanja na Crnom vrhu. Sediment jedne bušotine, koji je analiziran u Boru, Bugarskoj i u Australiji, pokazao je da u dužini od 52 metra, na dubini od 17 metara postoji ruda sa 4,3 grama zlata po toni, ali potencijal ležišta još nije poznat jer bi dalja istraživanja trebalo da pokažu kolika je dubina naslaga te rude i da li u okolini postoji još takvih segmenata.
Kompanija Avala risorzis, ćerka firma Dandi plemenitih metala, pronašla je na Crnom vrhu pojas zlata u dužini od 52 metra, što je prvi uspeh te kompanije od dobijanja koncesije za geološka istraživanja u Srbiji.
Zapadni obronci Crnog vrha, u oblasti Korkan Biger, koja se nalazi na teritoriji Žagubice, u delu koji se graniči sa opštinama Bor i Majdanpek, sadrže rudu zlata, ali se još uvek ne zna da li su količine otkrivene u jednoj od bušotina isplative za eksploataciju.
To je, između ostalog, saopštila kompanija Avala, koja je nedavno osnovana za geološka istraživanja na Crnom vrhu. Prema kompanijskom saopštenju, sediment jedne bušotine, koji je analiziran u Boru, Bugarskoj i u Australiji, pokazao je da u dužini od 52 metra, na dubini od 17 metara postoji ruda sa 4,3 grama zlata po toni, ali potencijal ležišta još nije poznat jer bi dalja istraživanja trebalo da pokažu kolika je dubina naslaga te rude i da li u okolini postoji još takvih segmenata.
Ipak, ono što je zanimljivo jeste da je reč o mineralizaciji zlata koja je netipična za tu oblast. Naime, zlato se u rudi bakra koja se eksploatiše u borskim rudnicima nalazi najčešće u količini od oko 15 grama po toni, ali je izdvajanje plemenitog metala moguće jedino hemijskim putem, pri čemu se isplativom smatra koncentracija od osam do 20 grama u toni. Ležište na Crnom vrhu sadrži manju količinu, ali je ona kompaktna i vidljiva, pa je i tehnologija izdvajanja drugačija.
Kompanija Avala je u saopštenju prilično uzdržana i naglašava da iako dosadašnja iskustva njihovih stručnjaka ukazuju na to da su očekivanja od ovog ležišta razumna, ipak se na to ne bi trebalo previše oslanjati. Kako se navodi, ovakve informacije uključuju poznate i nepoznate rizike, nesigurnosti pretpostavke i druge faktore koji mogu da izazovu da se rezultati materijalno razlikuju od onih koji su očekivani.
Vest su nam potvrdili i u Ministarstvu rudarstva i energetike gde naglašavaju da je prerano za pretpostavke o ležištu iz koga bi mogla da se planira eksploatacija.
- U Srbiji se vrše istraživanja na oko 130 polja i izveštaje o nalazima dobijamo svaka tri meseca. Kompanija Avala jedna je od aktivnijih, radi na oko 20 lokacija i pre krize zapošljavali su više od stotinu radnika, a od 2004. godine do sada uložili su oko 75 miliona dolara - objasnio je Dejan Rajaković, pomoćnik za rudarstvo u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Podsetimo, Avala risorsiz je nedavno oformljena kompanija za istraživanja koncentracije bakra i zlata u rudama Timočkog magmatskog luka, na potesu Potoj čuka, a raspolaže fondom od 17,9 miliona dolara, koje će iskoristiti za istraživanje i razvoj projekata u oblasti minerala u Srbiji. Više od 50 odsto udela u novoosnovanoj kompaniji ima kanadski Dandi plemeniti metali, koji je pre pet godina od Vlade Srbije dobio koncesiju za geološka istraživanja u oblasti Crnog vrha. Obe kompanije listrirane su na Torontskoj berzi, pa otuda i obaveza da javno objavljuju sve rezultate do kojih dođu u istraživanjima.