Naftna industrija Srbije uskoro će početi istraživanje nafte i gasa kod Turije, u Vojvodini, na planini Jelici i kod Ostrova, nedaleko od Požarevca. Radovi su rezultat analiza Naučnotehničkog centra (NTC) NIS-a, koje su pokazale da na ovim lokacijama postoje određene količine ovih sirovina, a uskoro se očekuju radovi i u Bosni i Hercegovini. Pronalaženje nafte i gasa počelo je seizmičkim ispitivanjima na terenu, koja su trajala nekoliko meseci, zatim je usledila obrada dobijenih podataka, za šta su potrebna još dva-tri meseca, a na kraju je nekoliko nedelja rađena studija opravdanosti eksploatacije. Ovaj postupak je, inače, uobičajen za svako istraživanje koje radi NTC i tek posle toga sledi bušenje, gde je za 1.000 metara potrebno oko 10-15 dana...
Naftna industrija Srbije uskoro će početi istraživanje nafte i gasa kod Turije, u Vojvodini, na planini Jelici i kod Ostrova, nedaleko od Požarevca...
Radovi su rezultat analiza Naučnotehničkog centra (NTC) NIS-a, koje su pokazale da na ovim lokacijama postoje određene količine ovih sirovina, a uskoro se očekuju radovi i u Bosni i Hercegovini.
Pronalaženje nafte i gasa počelo je seizmičkim ispitivanjima na terenu, koja su trajala nekoliko meseci, zatim je usledila obrada dobijenih podataka, za šta su potrebna još dva-tri meseca, a na kraju je nekoliko nedelja rađena studija opravdanosti eksploatacije. Ovaj postupak je, inače, uobičajen za svako istraživanje koje radi NTC i tek posle toga sledi bušenje, gde je za 1.000 metara potrebno oko 10-15 dana.
- Ako na lokacijama gde će uskoro početi bušenje pronađemo naftu ili gas, onda će svi biti srećni i veseli, a u suprotnom moramo ponovo da radimo ispitivanja, što je veoma skupo. U suštini, nafte i gasa na tim lokacijama ima, ali ih treba naći - uverava Dane Radaković, direktor Sektora za geofiziku, dela NTC-a koji obavlja najveći deo posla u istraživanju nafte i gasa.
Naučnotehnički centar NIS Naftagasa, dela NIS-a, nastao je 2009. godine, nakon što je “Gaspromnjeft” kupio domaću kompaniju, grupisanjem delova sa decenijskim iskustvom u istraživanju nafte i gasa. Radaković kaže da su se istraživanjem nafte i gasa dosad najviše bavili u Vojvodini, ali sada se okreću i prostorima južno od Save i Dunava i Republici Srpskoj. Lokacije za prikupljanje seizmičkih podataka biraju se na osnovu ranijih saznanja o tome gde bi mogli da se nađu ugljovodonici, a Radaković ističe da lakše mogu da predvide da li u nekoj zamci ima gasa, jer nafta ima sličnu gustinu kao voda.
Stručnjaci NTC-a trenutno su najviše angažovani na pronalaženju novih nalazišta u Srbiji i povećanju proizvodnje, koja je prošle godine porasla sa 922.000 na 1,2 miliona tona, a namera NIS-a je da narednih godina dostigne 4,7 miliona tona.
- Glavni zadaci NTC-a su povećanje proizvodnje, prirast rezervi, smanjenje rizika poslovanja, inovacije i ostvarivanje profita od usluga trećim licima. Sve ovo moguće je postići razvojem naftnog i gasnog biznisa, izvođenjem geoloških istraživanja na području Vojvodine i južno od Save i Dunava, kao i nastupom na inostranom tržištu. Predviđen da bude regionalna baza, NTC treba da zadovolji potrebe NIS-a, “Gaspromnjefta”, ali i da pruži usluge trećim licima - objašnjava Aleksandar Kulagin, direktor NTC-a.
Centar već sada sarađuje sa sličnom institucijom u Sankt Peterburgu, a zapošljava 180 stručnjaka, od kojih je većina visokoobrazovana. Geolozi, geofizičari i drugi stručnjaci rade u nekoliko sektora za geologiju, geofiziku, inženjering i laboratorijske analize u Zemunu i Novom Sadu. Kulagin kaže da velika nalazišta nafte i gasa može da nađe i mali geolog, a mala samo veliki.
- Tako je govorio čuveni ruski geolog, a da li će se to potvrditi i u Srbiji videće se narednih godina. “Gaspromnjeft” je u NIS-u zatekao odlične stručnjake koji se bave istraživanjem nalazišta nafte i gasa - smatra Kulagin.
Znanja Sektora za geofiziku NTC-a iskorišćena su i za nalaženje pijaće vode na Fruškoj gori, nakon čega je počelo flaširanje vode “jazak”. Takođe, uz male modifikacije opreme određeno je koliko nafte je iscurilo prilikom NATO bombardovanja rezervoara u Rafineriji Novi Sad, ali i gde se nalazi kako bi bila izvučena iz zemlje i urađena remedijacija zemljišta. Stručnjaci Sektora mogu da pomognu i drugim preduzećima o čemu govori posao koji je urađen za “Elektroprivredu Srbije” o nalazištima uglja u Kostolcu.
- Prilikom istraživanja možemo da vidimo gde se u zemlji nalaze rasedi koje mogu da naprave problem teškim, velikim i skupim bagerima EPS-a. Naime, kada se pomeraju tokom kopanja uglja, mogu biti oštećeni zbog velikih i nepredviđenih nagiba i raseda, pa je tako u jednom slučaju popravka koštala nekoliko stotina hiljada dolara. Kada smo im uradili seizmička ispitivanja, onda su tačno znali na kojoj je dubini ugalj i gde su rasedi što je bitno pri proračunu rezervi, ali i izbegavanju nepredviđenih situacija sa bagerima - ističe Radaković.