Industrija - Srbija

Novosadski Vodovod spreman za strateškog partnera?

Koliko vredi novosadski "Vodovod i kanalizacija", šta treba da se nađe u tekstu međunarodnog tendera i kako izabrati strateškog partera koji bi "u prvu ruku" trebalo da uloži najmanje 100 miliona evra u investicije, zadaci su koje je Novi Sad stavio pred konsultantsku kuću CSP iz Berlina.

U novosadskom Vodovodu očekuju da bi, ukoliko se stvore zakonski okviri već sredinom sledeće godine, ako grad tako odluči, mogli da dobiju stranog ili domaćeg partnera.

A da bi neko uložio novac u javni komunalni sektor i cene usluga moraju se menjati.

"Ono što je za nas najvažnije vezano za strateško partnerstvo "Vodovoda i kanalizacije", jeste da se napokon donese Zakon o javno-privatnom parterstvu, koji je završen i koji je izglasan u Vladi Srbije, a nalazi se nagde u skupštinskim hodnicima", kaže rukovodilac marketinga JKP "Vodovod i kanalizacija” Davor Santrač.

Komentarišući efikasnost "Vodovoda i kanalizacije" Santrač kaže, da je uslov da uopšte posluju, a ne samo na tržišnim uslovima da se posluje sa dobitkom, a to je moguće samo kada budu imali ekonomsku cenu. "Ni NIS ne bi mogao da dobro posluje da je cena goriva 30 dinara, i to svi znaju", kaže Santrač.

Država da da smernice - punjenje budžeta nije najvažnije

Da cene moraju biti ekonomske slažu se i stručnjaci, kažu da treba voditi računa o interesima građana, ali i o (ne)efikasnosti javnih komunalnih sistema. Ekonomsti su saglasni i u tome da je izbor strateškog partnera dobar model, ali je, kažu, potrebno i to, da zbog važnosti deltnosti kojom se bave ta preduzeća država da smernice, jer nije najvažnije napuniti budžet.

"Taj proces treba podeliti u dva pravca, jedan je restruktuiranje, a drugi privatizacija", kaže Miloš Tomić iz Regionalne privredne komore Novi Sad.

"Treba stvoriti zakonske okvire i strategiju koja mora odvojiti glavne ili, kako se to kaže, " kor od non kor" delatnosti i na osnovu toga privlačiti strane partere", objašnjava Tomić.

On podseća na loše primere strateškog parterstva, kao na primer u Zaječaru, gde je zbog niskih cena jednostavno zavrnuto grejanje.

"Pilot varijanta", a ne masovna privatizacija javnih preduzeća?

"Cene moraju biti realne i tržišne, a da li nekom veće ili manje to nije važno, važno je da cena pokriva uslugu koja se pruža, a ne da stvara uslove za nečiji ekstraprofit, ili za socijalni mir ili pokriva višak zaposlenih, malu produktivnost i neefikasnost", naglašava Tomić.

 "Strateško parterstvo bi bilo najbolje rešenje", slaže se i ekonomista Siniša Ostojić, "jer ne daj Bože da nam se dogodi neka vrsta finansijske privatizacije u smislu da privatizacija bude sprovedena samo da bi se napunio budžet, nego se mora voditi računa o podizanju efikasnosti javnih komunalnih preduzeća".

Do efikasnih javno-komunalnih preduzeća preko Strategije Srbije čekaćemo još jer, kako kažu u Ministarstvu ekonomije, ona će biti usvojena tokom sledeće godine.

Za sada je uz učešće najvažnijih ekonomskih institucija u svetu, poput Evropske banke za obnovu i razvoj ili Svetske banke, urađen tek prvi nacrt koji podrazumeva različite modele transformacije od javno-privatnog parterstva do koncesija.

Takođe, u Ministartvu napominju da će akcenat biti na pilot pristup, a ne masovnoj privatizaciji, kao i da će zbog važnosti onoga čime se ta preduzeća bave, ali i različitih uslova u kojima posluju, definisati posebne modele parterstva za pojedine delatnosti.