Obeležavanje 140 godina industrije u Srbiji

Bez autora
Oct 31 2010

Otvaranje rudnika u Kostolcu 1870. godine i početak intenzivne industrijske eksploatacije lignita u tom rudniku uzima se kao godina kad je započeto industrijsko doba u Srbiji. Prvi koncesionar Kostolca, na osnovu ugovora iz 1870. godine, bio je Franjo Veštečki, dok je dve godine kasnije vlasništvo nad rudnikom preuzeo jedan od najvećih industrijalaca tog vremena, Đorđe Vajfert, koji je tada dobio koncesije za istraživanje i iskopavanje ruda bakra i zlata u Boru, žive na Avali i lignita kod Kostolca. Nekoliko godina kasnije Vajfert je prodao borski rudnik jednoj francuskoj kompaniji, ali ne i kostolački basen, koji se nalazi na 12 kilometara od dunavskog pristaništa Dubravice u požarevačkom srezu i koji je spadao u modernije i bolje opremljene rudnike onog vremena.

Obeležavanje 140 godina industrije u SrbijiOtvaranje rudnika u Kostolcu 1870. godine i početak intenzivne industrijske eksploatacije lignita u tom rudniku uzima se kao godina kad je započeto industrijsko doba u Srbiji.

Prvi koncesionar Kostolca, na osnovu ugovora iz 1870. godine, bio je Franjo Veštečki, dok je dve godine kasnije vlasništvo nad rudnikom preuzeo jedan od najvećih industrijalaca tog vremena, Đorđe Vajfert, koji je tada dobio koncesije za istraživanje i iskopavanje ruda bakra i zlata u Boru, žive na Avali i lignita kod Kostolca.

Nekoliko godina kasnije Vajfert je prodao borski rudnik jednoj francuskoj kompaniji, ali ne i kostolački basen, koji se nalazi na 12 kilometara od dunavskog pristaništa Dubravice u požarevačkom srezu i koji je spadao u modernije i bolje opremljene rudnike onog vremena.

Prvi izvoz iz Kostolca ostvaren je već iste godine, kada je su u Austrougarsku izvezene 51,2 tone uglja.

Kostolac se našao i na prvoj Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine među tri izlagača iz tadašnje Srbije, a tri godine kasnije u rudniku je počela da radi i prva električna centrala snage 45 kilovata.

U novembru 1948. godine puštena je u rad prva termoelektrana „Mali Kostolac”, snage osam megavata.

Prvi blok termoelektrane „Kostolac A”, snage 100 megavata, pušten u rad 1968. godine, u tom trenutku je bio najveći termoenergetski blok u Srbiji.

Otvaranjem novog kopa „Drmno”, 1987. godine, u velikoj meri je uvećan kapacitet za proizvodnju uglja u kostolačkom basenu, dok se godinu dana kasnije prvi blok termoelektrane „Kostolac B”, snage 348,5 megavata, uključuje u mrežu elektroenergetskog sistema Srbije.

Drugi blok, istovetne snage, počeo je s radom tri godine kasnije.

Prošle godine puštanjem u rad novog, petog BTO sistema na kopu „Drmno”, dodatno je uvećan kapacitet za proizvodnju uglja.

Povodom obeležavanja 140. godišnjice industrijalizacije Srbije, u martu je održana izložba o prvom rudniku uglja u Kostolcu, čijim je otvaranjem započeo period industrijskog doba u našoj zemlji, a Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija” je povodom jubileja u aprilu emitovalo poštansku marku nominalne vrednosti 22 dinara.

Istim povodom sutra će u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu biti održana svečana akademija, kojoj će prisustvovati i predsednik Srbije Boris Tadić, potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, a gostima će se obratiti ministar energetike i rudarstva Petar Škundrić, direktor Termoelektrane i kopova - Kostolac Dragan Jovanović i predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.

Organizatori akademije su Ministarstvo rudarstva i energetike, Elektroprivreda Srbije i Termoelektrane i kopovi - Kostolac.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik