Rudnici magnezita "Šumadija", sa sedištem u Trbušanima kod Čačka, uskoro obnavljaju proizvodnju obustavljenu pre tri godine, kada su napuštena nalazišta "Milićevci" i "Brezak". O tome je početkom prošle nedelje potpisan ugovor sa "RDS grupom" iz Bora, koja je na raspisanom konkursu ponudila najbolje uslove, uz obavezu da najdalje za 15 dana preuzme postojeće objekte i krene u sanaciju oba okna, što će omogućiti da kopanje rude u jami "Milićevci" počne za jedan, a u "Brezaku" za tri meseca. Na ovim poslovima biće angažovano od 100 do 120 iskusnih rudara iz Bora i onih koji su već radili u ovim rudnicima. Očekuje se da bi već od januara ovde moglo da se mesečno iskopa oko 3.000 tona rude. Na separaciji pored reke Čemernice u Trbušanima nalazi se još oko 5.000 tona takozvane rovne rude od koje bi moglo da se dobije najmanje 2.500 tona koncentrata. Sve to omogućilo bi da se uskoro dostigne nivo proizvodnje iz 2000. godine.
Rudnici magnezita "Šumadija", sa sedištem u Trbušanima kod Čačka, uskoro obnavljaju proizvodnju obustavljenu pre tri godine, kada su napuštena nalazišta "Milićevci" i "Brezak".
O tome je početkom prošle nedelje potpisan ugovor sa "RDS grupom" iz Bora, koja je na raspisanom konkursu ponudila najbolje uslove, uz obavezu da najdalje za 15 dana preuzme postojeće objekte i krene u sanaciju oba okna, što će omogućiti da kopanje rude u jami "Milićevci" počne za jedan, a u "Brezaku" za tri meseca.
Direktor "Šumadije", koja posluje u sastavu kraljevačkog "Magnohroma, Drago Vasović kazao je da će na ovim poslovima biti angažovano od 100 do 120 iskusnih rudara iz Bora i onih koji su već radili u ovim rudnicima. Očekuje se da bi već od januara ovde moglo da se mesečno iskopa oko 3.000 tona rude.
Na separaciji pored reke Čemernice u Trbušanima nalazi se još oko 5.000 tona takozvane rovne rude od koje bi moglo da se dobije najmanje 2.500 tona koncentrata. Sve to omogućilo bi da se uskoro dostigne nivo proizvodnje iz 2000. godine.
Sada se razmišlja i o oživljavanju površinskog kopa "Petrov do" i otvaranju novog ležišta "Masnice" na Zlatiboru, čime bi se mesečna proizvodnja magnezitnog koncentrara povećala na oko 5.000 tona.
Na taj način stvorili bi se uslovi za potpaljivanje rotacionih peći u Kraljevu i početak proizvodnje sinterovanog magnezita, koji na svetskom tržištu trenutno ima veoma dobru cenu, od 320 do 400 dolara po toni, zavisno od kvaliteta.
U "Šumadiji" su ozbiljno pristupili čitavom poslu, od čijeg uspeha zavisi dalja sudbina rudnika magnezita u okolini Čačka, čije otvaranje je počelo još 1927. godine. Osamdesetih godina prošlog veka ovde je hleb zarađivalo oko 1.200 radnika, dok je godišnje u jamama "Milićevci", "Brezak" i "Koviljača" kopano 170.000 tona rude godišnje.
Ovo preduzeće je, inače, svoju sudbinu delilo sa "Magnohromom", čiji su vlasnici privremeno bili indijski biznismeni iz kompanije "Global stil", sa sedištem u Velikoj Britaniji, pre nego što je ugovor o privatizaciji 2007. godine raskinut.
Posle nekoliko socijalnih programa u "Šumadiji" je ostalo samo devetoro radnika, dok je još tridesetak angažovano na privremenim i povremenim poslovima.
Svi oni primaju minimalne zarade u iznosu od oko 20.000 dinara, uz uplaćene poreze i doprinose. Pare su obezbeđene prodajom starog gvožđa i opeke, svojevremeno proglašene za škart.
Kao podršku čitavom poduhvatu obnove rudnika i proizvodnje, i država je obećala finansijsku pomoć od 60 miliona dinara, čime se "Šumadiji" daje još jedna šansa i otvaraju nove perspektive, ističu u tom kolektivu.