Ugalj iz Rudarskog basena (RB) Kolubara biće od 1. marta skuplji za 20 odsto, saopštio je najveći ugljenokop u Srbiji. Poslednji put cena uglja povećana je u avgustu 2009. godine za oko 10 odsto.Trenutna cena tone uglja "kolubara" je 4.900 dinara, "banovića" je 12.000 dinara, "vreoci" koštaju 9.500 dinara, kao i "sušena kolubara". U RB Kolubara tvrde da nema monopolskog ponašanja ni povlašćenih kupaca i da je cena uglja ista za sve kupce.
Ugalj iz Rudarskog basena (RB) Kolubara biće od 1. marta skuplji za 20 odsto, saopštio je najveći ugljenokop u Srbiji.
Kako se navodi na sajtu RB Kolubara (www.rbkolubara.rs), poslednji put cena uglja povećana je u avgustu 2009. godine za oko 10 odsto.
Trenutna cena tone uglja "kolubara" je 4.900 dinara, "banovića" je 12.000 dinara, "vreoci" koštaju 9.500 dinara, kao i "sušena kolubara".
U RB Kolubara tvrde da nema monopolskog ponašanja ni povlašćenih kupaca i da je cena uglja ista za sve kupce.
Cenu uglja određuje direktor RB Kolubara, a saglasnost daje Skupština Kolubare i o tome obaveštava Upravni odbor Elektroprivrede Srbije (EPS), kao i ministarstva rudarstva i energetike i trgovine i usluga Srbije.
Oko 52 odsto ukupne električne energije u Srbiji godišnje se proizvede na bazi kolubarskog lignita.
Godišnja proizvodnja uglja u "Kolubari“ iznosi oko 30 miliona tona. Više od 90 odsto proizvedenog uglja isporučuje se termoelektranama, dok su preostale količine namenjene industriji, širokoj potrošnji i prioritetnim kategorijama kupaca, među kojima su škole, bolnice, obdaništa, sindikati, penzioneri, invalidi, zaposleni u Kolubari i EPS-u ...
Tokom 40 godina RB "Kolubara" nije postojala praksa raspisivanja javnih tendera za prodaju uglja, što i ne postoji kao zakonska obaveza, ističu u Kolubari i dodaju da je tenderski postupak sproveden samo jednom.
"Međutim, ne isključujemo mogućnost i takvog rešenja. Smatramo da bi raspisivanje tendera bio korak napred u ovom poslu, tako da predstavnici RB "Kolubara“ u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike sagledavaju sve pozitivne i negativne posledice, kako na prihode EPS-a, tako i na snabdevenost tržišta, kao i cenu uglja za građane," navode u Kolubari.
Praksa je da se od ukupnih količina prodatog uglja približno trećina isporučuje industrijskim potrošačima, trećina prioritetnim kategorijama, a trećina širokoj potrošnji - firmama koje se bave prodajom uglja.
Industrijskim i prioritetnim potrošačima se uvek, kada za to postoji namera kupca, ugalj prodaje direktno, bez posrednika, navedeno je na sajtu Kolubare.
Od početka eksploatacije, 1896. godine, u kolubarskim rudnicima, ukupno je proizvedeno 883,2 miliona tona uglja. Od toga je na površinskim kopovima iskopano 866,8 miliona, a u jamama 16,3 miliona tona uglja.