Oživela proizvodnja u ŠIK-u

Bez autora

Apr 29 2010

Kompanija “Simpo” iz Vranja je za dva meseca preradila 1.280 kubika drva za izradu parketa i nameštaja u kopaoničkoj fabrici "ŠIK". Istovremeno, u toku su pripreme za otvaranje još dva od osam pogona, u kojima bi pored sadašnjih 135 zaposlenih, trebalo da se uposli još oko 300 radnika, a do kraja ovog meseca pokrenuće se hala šperane koja će moći da prerađuje oko 100 kubika građevinske šperploče. U toku je i rekonstrukcija pogona lesonita za čije je opremanje potrebno najmanje pet miliona evra. Razmatraju se ponude švedskog proizvođača opreme za nabavku i instaliranje mašina u ovom pogonu koji bi trebalo da krene sa radom do kraja godine. Pokretanjem pogona lesonita, trebalo bi da se dnevno preradi oko 120 tona lesonita, ključnog proizvoda novoformiranog preduzeća u čije je investiranje država obećala oko osam miliona evra.

Oživela proizvodnja u ŠIK-u Kompanija “Simpo” iz Vranja je za dva meseca preradila 1.280 kubika drva za izradu parketa i nameštaja u kopaoničkoj fabrici "ŠIK".

Istovremeno, u toku su pripreme za otvaranje još dva od osam pogona, u kojima bi pored sadašnjih 135 zaposlenih, trebalo da se uposli još oko 300 radnika, a do kraja ovog meseca pokrenuće se hala šperane koja će moći da prerađuje oko 100 kubika građevinske šperploče.

“U toku je i rekonstrukcija pogona lesonita za čije je opremanje potrebno najmanje pet miliona evra. Razmatramo ponude švedskog proizvođača opreme za nabavku i instaliranje mašina u ovom pogonu koji bi trebalo da krene sa radom do kraja godine”, objašnjava Saša Đorđević, direktor novoformiranog “Simpo-šik”, preduzeća osnovanog zajedničkim ulaganjem “Simpa” iz Vranja i kuršumlijskog kombinata.

Pokretanjem pogona lesonita, trebalo bi da se dnevno preradi oko 120 tona lesonita, ključnog proizvoda novoformiranog preduzeća u čije je investiranje država obećala oko osam miliona evra. Do sada, zbog administrativnih procedura, ovaj novac kao i predviđenih četiri miliona dinara obrtnih sredstava, još nije uložen, što otežava realizaciju pomenutih planova.

“Realno je očekivati da država uloži u ovu fabriku, jer se proizvodnja u “Kopaoniku” zasniva na prirodnim resursima kojih u ovom kraju ima u izobilju. Sirovine su svuda u okruženju, pa su troškovi prevoza i nabavke svedeni na minimum. “Kopaonik” je uvek radio bez pomoći države, međutim zbog neuspešne privatizacije fabrika je stala, a imovina delom rasprodata”, kaže Spomenka Jakovljević, zastupnik državnog kapitala.

I radnici i rukovodioci u preduzeću veruju da je početak proizvodnje zdrav osnov za razvitak i oživljavanje fabrike koja je nekada bila gigant ne samo u opštini i regionu, već i čitavoj zemlji a njenim napredovanjem, tvrde, oživeo bi i čitav kraj.

“Nadam se da ćemo postići nekadašnji kvalitet proizvodnje, a pre svega pokrenuti proizvodnju lesonita, retku u Evropi i svetu”, veruje Borivoje Urošević, predsednik UO “Kopaonika”.