Agencija za privatizaciju objavila je danas da će kruševačka Hemijska industrija "Župa" restrukturiranjem biti pripremljena za novi pokušaj privatizacije. Odluka o restruktuiranju od presudne je važnosti jer obezbeđuje da to preduzeće ne uđe u stečajni postupak. Odluka o restruktuiranju "Župe" usledila je nakon što je krajem 2009. godine neuspešnim proglašen i četvrti tender za prodaju te nekada uspešne kruševačke kompanije koja je jedini proizvođač hlora u Srbiji. Privatizacija "Župe" traje od 2002. godine, kada je posle neuspešnog tendera usledila prodaja, a potom raskid kuprodajnog ugovora i prelazak u većinsko vlasništvo Akcijskog fonda, a potom još dva neuspešna tendera. To preduzeće je na drugom tenderu, 2003. godine, za 3,8 miliona evra prodata beogradskoj kompaniji "Vektra M", koja se obavezala da će u narednih pet godina u proizvodnju investirati oko šest miliona evra.
Agencija za privatizaciju objavila je danas da će kruševačka Hemijska industrija "Župa" restrukturiranjem biti pripremljena za novi pokušaj privatizacije.
Direktor "Župe" Miroslav Milojević rekao je da je odluka o restruktuiranju od presudne važnosti jer obezbeđuje da to preduzeće ne uđe u stečajni postupak.
Odluka o restruktuiranju "Župe" usledila je nakon što je krajem 2009. godine neuspešnim proglašen i četvrti tender za prodaju te nekada uspešne kruševačke kompanije koja je jedini proizvođač hlora u Srbiji.
Privatizacija "Župe" traje od 2002. godine, kada je posle neuspešnog tendera usledila prodaja, a potom raskid kuprodajnog ugovora i prelazak u većinsko vlasništvo Akcijskog fonda, a potom još dva neuspešna tendera.
To preduzeće je na drugom tenderu, 2003. godine, za 3,8 miliona evra prodata beogradskoj kompaniji "Vektra M", koja se obavezala da će u narednih pet godina u proizvodnju investirati oko šest miliona evra.
Nakon višemesečnih štrajkova zaposlenih i sprovedenih kontrola poštovanja ugovornih obaveza, Agencija za privatizaciju je krajem 2005. godine raskinula ugovora o prodaji 70 odsto kapitala "Župe", nakon čega je preduzeću ostalo 11 miliona evra duga, a ta privatizacija je proglašena najlošijom u Srbiji.
Usledila su još dva neuspešna pokušaja tenderske privatizacije, a u međuvremenu je kroz socijalne programe fabriku napustilo skoro 700 radnika, a ta kruševačka fabrika trenutno zapošljava 470 ljudi.
Početkom ove godine je, zahvaljujući 120 miliona dinara kreditnih sredstava Fonda za razvoj, u "Župi" ponovo pokrenuta proizvodnja plavog kamena, ugašena posle prodaje preduzeća, kao i ostalih preparata za zaštitu bilja iz takozvanog plavog programa.
Uskoro bi, prema najavama poslovodstva, trebalo da počne i proizvodnja flotacionih sredstava pretežno za strana tržišta i poznatog kupca.
Država je pomogla da se sadašnjim i bivšim radnicima poveže staž do 31. decembra prošle godine a, kako je ranije za Betu izjavio Milojević, "Župi" je kroz socijalne programe, kredite za pokretanje proizvodnje i isplatu zarada, iz republičke kase isplaćeno oko osam miliona evra.
Odluka o restruktuiranju "Župe" podrazumeva statusne i organizacione promene, kao i otpust dugova državnih poverilaca koji će svoja potraživanja naplatiti iz sredstava ostvarenih prodajom "Župinih" fabrika.