Industrija - Srbija

Proizvođači lekova potražuju 300 miliona evra

Otežana naplata lekova od zdravstvenih ustanova i kašnjenje u naplati potraživanja predstavlja glavni uzrok nelikvidnosti kompanija na farmaceutskom tržištu, rekao je danas savetnik upravnog odbora Hemofarma Dragomir Ćurčić.

Samo Hemofarmova potraživanja iznose 150 miliona evra, dok su ukupna potraživanja prozivođača prema veledrogerijama više od 300 miliona evra, rekao je on.

On je na Četvrtoj godišnjoj konferenciji Farmacija i zdravstvo u regionu Jugoistočne Evrope u organizaciji Ekonom:east media grupe rekao da mora biti uspostavljena bolja kontrola sredstava koja Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) prenosi na zdravstvene ustanove.

Prema njegovim rečima, i sam RZZO 2010. kasni četiri meseca sa prenosom sredstava zdravstvenim ustanovama u ukupnom iznosu od 100 miliona evra.

Još jedan od uzroka nelikvidnosti jeste nedovoljno novca koje država izdvaja iz budžeta za lečenje neosiguranih lica.

Takođe, prema njegovim rečima, u 2009. godini na lečenje neosiguranih lica utrošeno je oko 17 milijardi dinara, dok je država za te namene opredelila svega pola milijarde.

Ćurčić je uzocima nelikvidnosti dodao i nedovoljan nivo sredstava koje je RZZO namenio za lekove u 2010. godini.

Ćurčić je takođe ukazao da je jedan od razloga koji guraju farmaceutsku industriju u nelikvidnost to što veledogerije koriste menice kao instrumenta plaćanja, s obzirom da su jemci za te menice sami proizvođači.

Oni, kako je rekao, dolaze u situaciju da prvo prodaju lekove a da posle kada veledrogerije ne budu u stanju da izmire svoje obaveze isti proizvođači sami sebi plaćaju sopstvene proizvode, pošto su oni jemci menica.

Ćurčić je ocenio da se problem nelikvidnosti može rešiti tako što će se rokovi plaćanja skratiti sa 365 na koliko se često protegne, na 60 do 90 dana, kao i da država izmiri svoje obaveze za lečenje neosiguranih lica.

On je takođe rekao da postoji potreba da se proizvođačima omogući prostup jeftinim kreditima, kao i da se izvrši multilateralna kompenzacija dugova čime bi bio anuliran bar deo dugova koji opterećuje farmaceutsku industriju.

Prema njegovim rečima, samo Hemofarmova potraživanja iznose 150 miliona evra, dok su ukupna potraživanja prozivođača prema veledrogerijama više od 300 miliona evra.

Igor Kosec, direktor pristupa tržištu u kompaniji Pliva rekao je da tržišta u regionu imaju potencijal rasta, ali da je sve veći udeo starog stanovništva u demografskoj strukturi što će u budućnosti uticati na povećanje godišnjih budućih izdataka za zdravstvo.

Kosec je izrazio očekivanje da će u regionu doći do jačanja privatnih osiguravajućih kuća kao i do konsolidacije tržišta kroz dodatna spajanja i akvizicije.

On je precizirao da se taj proces spušta na nivo distributera.

Vladimir Huđec, direktor komapnije Berlin Ćemie za Srbiju ocenio je da je glavni problem na srpskom tržištu to što je ono još uvek relativno zatvoreno i istakao da bi ono trebalo da bude što pre liberalizovano.

To bi, prema njegovim rečima, dovelo do višeg nivoa konkurentnosti, snižavanje cena lekova, stabilnijeg snabdevanja, veće zainteresovanosti kompanija na ulazak na srpsko tržište dok bi kompanije mogle da izvrše disperziju svog poslovanja i smanje svoju zavisnost od pojedinačnih tržišta.