Proizvodnja tek 40% od nivoa 1989.

Bez autora
Oct 04 2010

Srbija je za deset godina ostvarila rast industrijske proizvodnje od 6,5 odsto i po tom pokazatelju je najgora u Evropi. Nivo industrijske proizvodnje trenutno je na 40,2 odsto industrijske proizvodnje iz 1989. godine, dok je 2000. godine bio na nivou od 37,6 odsto. To je ubedljivo najniže u Evropi, a poređenja radi, Albanija, Češka i Poljska su svoj rast udvostručile. To pokazuje da nesto strašno fali, strašno nije bilo dobro i treba da se menja. Novi model ekonomskog rasta predviđa prosečan godišnji rast od šest odsto trebalo da donese promenu prioriteta. Da prioritet ne bude koliko je došlo kredita, koliko smo se zadužili, već koliko imamo radno zaposlenih ljudi i kakva je njihova produktivnost i perspektiva. Ceo rast duga države u prethodne dve godine od dve milijarde evra nastao je da bi se finansirale isplate zarada u javnom sektoru i penzije.

Proizvodnja tek 40% od nivoa 1989.Srbija je za deset godina ostvarila rast industrijske proizvodnje od 6,5 odsto i po tom pokazatelju je najgora u Evropi, kaže Miroslav Zdravković.

Nivo industrijske proizvodnje trenutno je na 40,2 odsto industrijske proizvodnje iz 1989. godine, dok je 2000. godine bio na nivou od 37,6 odsto.

To je ubedljivo najniže u Evropi, a poređenja radi, Albanija, Češka i Poljska su svoj rast udvostručile, objašnjava ekonomista i urednik sajta ekonomija.org Miroslav Zdravković.

„To pokazuje da nesto strašno fali, strašno nije bilo dobro i treba da se menja“, navodi on i najavljuje da bi novi model ekonomskog rasta koji predviđa prosečan godišnji rast od šest odsto trebalo da donese promenu prioriteta.

„Da prioritet ne bude koliko je došlo kredita, koliko smo se zadužili, već koliko imamo radno zaposlenih ljudi i kakva je njihova produktivnost i perspektiva“, kaže Zdravković.

Govoreći o najavljenom zaduživanju države od četvrt milijardi evra kod komercijalnih banaka za finansiranje budžetskog deficita, Zdravković kaže da je ceo rast duga države u prethodne dve godine od dve milijarde evra nastao da bi se finansirale isplate zarada u javnom sektoru i penzije.

„Da je taj novac potrošen u investicije, bio bi završen Koridor 10. Dalje zaduživanje isključivo sme da bude da bi se razvijala infrastruktura i da bi se privlačile strane investicije, ovako nema nikakve promene“, smatra on.

Ono što je takođe problematično je, kako dodaje, to što se zajam uzima u evrima, iako se govori o deevroizaciji.

Na pitanje da li će se inflacija otrgnuti kontroli, urednik sajta ekonomija.org kaže da nigde osim u Srbiji nije došlo do tolikog rasta cena u poslednja dva meseca kao u Srbiji i da to pokazuje da rast cena u Srbiji nema mnogo veze sa realnim kretanjima.

„To je veoma bitno pitanje, ali to pitanje će nam pre rešavati pritisak Evropske unije, da Komisija za zaštitu konkurencije zaista bude nezavisno telo i da može drakonski da kažnjava čim utvrdi nepravilnosti“, smatra Zdravković.

Najveći problem, kako dodaje, je što privatizacija nije urađena kako treba a sada se traži način da se zakonski ograniči mogućnost zloupotreba nekih proizvođača i trgovinskih lanaca.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik