Industrija - Srbija

Prvo kraj stečaja pa industrijska zona

Umesto očekivanog dogovora, ili barem razgovora, predstavnici Odbora poverilaca bivših radnika valjevske fabrike nameštaja i kartonske ambalaže „Stefil” ni prekjuče se nisu izjasnili o prodaji 15 hektara fabričkog zemljišta gradskoj upravi za ponuđenih 200 miliona dinara radi izgradnje nove industrijske zone.

Za razliku od njih, predstavnici Odbora većinskih poverilaca pozitivno su se izjasnili o ovom kupoprodajnom angažmanu na koji su radnici odgovorili preksinoćnim protestom ispred zgrade Trgovinskog suda. Radivoje Ostojić, predsednik Odbora poverilaca radnika, okupljenim kolegama je kazao da se nije odazvao na uredno dostavljen poziv, jer je smatrao da je za tako nešto morao da dobije njihovu saglasnost, a ne da se ponaša po instrukcijama državnog pravobranioca i stečajnog upravnika.

Zoran Stojaković, predsednik Skupštine poverilaca, radnicima je najavio podnošenje zahteva gradskoj skupštini za pregovore o sudbini imovine „Stefila” kao i o pravima radnika u navedenoj okolnosti. Inače, većina okupljenih radnika nije iskoristila socijalni program, a kako kažu, lakoverno su se odrekli i prava od naplate potraživanja sudskim putem. Na pitanje, ako već odbijaju sumu od ponuđenih 200 miliona dinara, da li su izračunali ili utvrdili cenu ispod koje neće ići, većina radnika je odgovorima da to nije komplikovana računica. Na naše insistiranje da budu konkretniji rekli su da oni traže da im bude povezan staž zbog kojeg više od 50 radnika ne može da ode u penziju kao i da im budu izmirena dugovanja za neisplaćene zarade. Na sve ispod toga, poručuju, reagovaće ponovnim odlaskom u prazne fabričke hale i drugim radikalnim merama.

Na nedavno održanoj Skupštini poverilaca valjevske fabrike nameštaja i kartonske ambalaže „Stefil” u stečaju nije doneta odluka da li se prihvata prodaja imovine ove kompanije za 200 miliona dinara koliko je ponudio grad Valjevo, kako bi se na toj lokaciji izgradila industrijska zona. Kamen spoticanja ponovo je bila visina ponuđene cene za koju radnici smatraju da je mala i da ne mogu namiriti ni izbliza ona potraživanja (njihove zarade) zbog kojih su godinama patili oni i njihove porodice.

Inače, Skupština poverilaca ponovo je sazvana na zahtev Republičkog javnog pravobranilaštva kao zakonskog zastupnika države koji je došao do saznanja da je u postupku stečaja u kome je Poreska uprava većinski poverilac bilo nezakonitosti. Zastupnik države, zamenik Republičkoj javnog pravobranioca Slavica Janković, rekla je da je prethodna Skupština poverilaca bila zakazana bez obaveštenja svih poverilaca i da su samim tim odluke donete na njoj nezakonite. Ona je iznela sastav Odbora poverilaca koji je izabran na ranijoj skupštini, a koji nije dao saglasnost za prodaju „Stefilove” imovine, jer cena nije bila srazmerna potraživanju poverilaca. Predložila je da Odbor poverilaca ima pet umesto dosadašnjih devet članova i da u njegov sastav uđu predstavnici poverilaca – „Valjevske banke” u stečaju, JKP „Vodovod-Valjevo” i Nacionalne službe za zapošljavanje i dvoje bivših radnika. Većinski poverioci podržali su ovaj predlog dok su ih bivši radnici odbacili uz gromoglasne zvižduke pri tom tvrdeći da lokalna samouprava želi da se za sitne pare dokopa imovine „Stefila” i ostavi na cedilu oko 700 zaposlenih koji polažu prava na nadoknade za povezivanje radnog staža i neisplaćenih zarada za nekoliko godina. Radnici tvrde da kompanija ima 22 a ne 15 hektara zemlje i podsećaju da je još 2005. godine doneta odluka da država poveže radni staž zaposlenima i to novcem od takozvanog iračkog duga koji je, po njima, takođe zagonetno nestao.

Stečajni upravnik Miodrag Ćosić, pojasnio je radnicima da je posle pokretanja stečaja 2009. godine devet desetina imovine već bilo otuđeno i da se njihova potraživanja mogu namiriti jedino od onoga što je ostalo. On je precizirao da je u vlasništvu kompanije 14,5 hektara zemljišta, uz napomenu da svi oni koji tvrde suprotno to moraju dokazati validnom dokumentacijom. Što se tiče iračkog duga, kazao je da je isti pretvoren u obveznice za čiju prodaju Odbor poverilaca svojevremeno nije dao saglasnost. Stečajni upravnik u više navrata podsetio je da se na dva javna oglasa za prodaju imovine „Stefila”, objavljena u tri visokotiražna dnevna lista, niko nije javio, odnosno da je tek na treći to učinio grad Valjevo sa ponudom od 200 miliona dinara. Ćosić je upozorio da na svakoj sledećoj Skupštini poverioci moraju da glasaju srazmerno visini svojih potraživanja, odnosno da se u radu odbora poštuje princip jedan čovek jedan glas.

Radnici nisu prihvatili nijedan od predloga, predsednica Skupštine poverilaca „Stefila” Nada Gačić podnela je ostavku, a umesto nje i pored protivljenja većinskih poverilaca izabran je Zoran Stojaković. Većinski poverioci zbog svega što se dešavalo na poslednjoj Skupštini najavili su da će podneti prigovor stečajnom sudiji.

U gradskoj upravi Valjeva, posle najnovijih događanja razmišljaju, kako smo nezvanično saznali, da dignu ruke od „Stefila”. Gradska uprava ne odustaje od kupovine zemljišta za industrijsku zonu čija lokacija bi mogla da bude samo koji korak dalje od propale i u korov zarasle fabrike nameštaja i kartonske ambalaže.