Reciklaža razvojna šansa Srbije

Bez autora
Feb 09 2011

Reciklaža je razvojna šansa Srbije, ali je problem što se malo ljudi organizovano bavi sakupljanjem otpada i to je nedovoljno za zadovoljenje kapaciteta reciklažne industrije. Sakupljačka ekonomija je ključ uspeha reciklažne industrije i ekološke politike Srbije. Kapaciteti domaće reciklažne industrije trenutno su uposleni pet do šest odsto i veliki deo sekundarnih materijala završava na smetlištima. Procenjuje se da je tržište sekundarnih sirovina Srbije godišnje vredno 350 miliona evra, a da se sakupljanjem raznih vrsta otpada trenutno bavi oko 100.000 ljudi, koji bi kroz socijalno preduzetništvo mogli da regulišu svoj društveni i ekonomski status. Srbija je još 2009. donela 18 ekoloških zakona, koji kroz privredu još nisu zaživeli, a pored dostupnosti takozvane zelene tehnologije i povećanja reciklažnih kapaciteta, problem je nedostatak sakupljača otpada. U svetu je reciklaža na drugom mestu privrednih grana u kojima se razvija socijalno preduzetništvo, a udeo socijalnog preduzetništva u bruto domaćem proizvodu u pojedinim zemljama je do 10 odsto.

Reciklaža razvojna šansa SrbijeReciklaža je razvojna šansa Srbije, ali je problem što se malo ljudi organizovano bavi sakupljanjem otpada i to je nedovoljno za zadovoljenje kapaciteta reciklažne industrije, ocenjeno na skupu o reciklaži u Beogradu.

"Sakupljačka ekonomija je ključ uspeha reciklažne industrije i ekološke politike Srbije", rekao je savetnik u Privrednoj komori Srbije Siniša Mitrović, dodajući da su kapaciteti domaće reciklažne industrije trenutno uposleni pet do šest odsto i da veliki deo sekundarnih materijala završava na smetlištima.

Na predstavljanju nacionalne Mreže podrške socijalnom preduzetništvu u reciklaži, on je naveo da se procenjuje da je tržište sekundarnih sirovina Srbije godišnje vredno 350 miliona evra, a da se sakupljanjem raznih vrsta otpada trenutno bavi oko 100.000 ljudi, koji bi kroz socijalno preduzetništvo mogli da regulišu svoj društveni i ekonomski status.

Mitrović je podsetio da je Srbija još 2009. donela 18 ekoloških zakona, koji kroz privredu još nisu zaživeli, a pored dostupnosti takozvane zelene tehnologije i povećanja reciklažnih kapaciteta, problem je nedostatak sakupljača otpada.

Direktor Centra za razvoj socijalnog preduzetništva Mišo Babić kazao je da je u svetu reciklaža na drugom mestu privrednih grana u kojima se razvija socijalno preduzetništvo, a udeo socijalnog preduzetništva u bruto domaćem proizvodu u pojedinim zemljama je do 10 odsto. Prema njegovim rečima, u Srbiji je taj procenat na nivou statističke greške, zbog čega je bitno da se omoguće uslovi za stvaranje malih socijalnih preduzeća za reciklažu.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik