Reciklaža je razvojna šansa Srbije, ali je problem što se malo ljudi organizovano bavi sakupljanjem otpada i to je nedovoljno za zadovoljenje kapaciteta reciklažne industrije. Sakupljačka ekonomija je ključ uspeha reciklažne industrije i ekološke politike Srbije. Kapaciteti domaće reciklažne industrije trenutno su uposleni pet do šest odsto i veliki deo sekundarnih materijala završava na smetlištima. Procenjuje se da je tržište sekundarnih sirovina Srbije godišnje vredno 350 miliona evra, a da se sakupljanjem raznih vrsta otpada trenutno bavi oko 100.000 ljudi, koji bi kroz socijalno preduzetništvo mogli da regulišu svoj društveni i ekonomski status. Srbija je još 2009. donela 18 ekoloških zakona, koji kroz privredu još nisu zaživeli, a pored dostupnosti takozvane zelene tehnologije i povećanja reciklažnih kapaciteta, problem je nedostatak sakupljača otpada. U svetu je reciklaža na drugom mestu privrednih grana u kojima se razvija socijalno preduzetništvo, a udeo socijalnog preduzetništva u bruto domaćem proizvodu u pojedinim zemljama je do 10 odsto.
Reciklaža je razvojna šansa Srbije, ali je problem što se malo ljudi organizovano bavi sakupljanjem otpada i to je nedovoljno za zadovoljenje kapaciteta reciklažne industrije, ocenjeno na skupu o reciklaži u Beogradu.
"Sakupljačka ekonomija je ključ uspeha reciklažne industrije i ekološke politike Srbije", rekao je savetnik u Privrednoj komori Srbije Siniša Mitrović, dodajući da su kapaciteti domaće reciklažne industrije trenutno uposleni pet do šest odsto i da veliki deo sekundarnih materijala završava na smetlištima.
Na predstavljanju nacionalne Mreže podrške socijalnom preduzetništvu u reciklaži, on je naveo da se procenjuje da je tržište sekundarnih sirovina Srbije godišnje vredno 350 miliona evra, a da se sakupljanjem raznih vrsta otpada trenutno bavi oko 100.000 ljudi, koji bi kroz socijalno preduzetništvo mogli da regulišu svoj društveni i ekonomski status.
Mitrović je podsetio da je Srbija još 2009. donela 18 ekoloških zakona, koji kroz privredu još nisu zaživeli, a pored dostupnosti takozvane zelene tehnologije i povećanja reciklažnih kapaciteta, problem je nedostatak sakupljača otpada.
Direktor Centra za razvoj socijalnog preduzetništva Mišo Babić kazao je da je u svetu reciklaža na drugom mestu privrednih grana u kojima se razvija socijalno preduzetništvo, a udeo socijalnog preduzetništva u bruto domaćem proizvodu u pojedinim zemljama je do 10 odsto. Prema njegovim rečima, u Srbiji je taj procenat na nivou statističke greške, zbog čega je bitno da se omoguće uslovi za stvaranje malih socijalnih preduzeća za reciklažu.