Prodajom sekundarnih sirovina u budžet Republike Srbije samo prošle godine slilo se 50 miliona evra. Gotovo 95 odsto svih prikupljenih sekundarnih sirovina u zemlji prikupe upravo ulični sakupljači kojih u Srbiji ima oko 40.000. Nedavno osnovani sindikat sakupljača sekundarnih sirovina, koji ima oko 500 članova i prvi je te vrste u Evropi, zatražiće priznavanje njihovog zanimanja, što će im omogućiti regulisanje penzionog i zdravstvenog osiguranja. Ovaj sindikat tražiće da se kontroliše cena sekundarnih sirovina, da se ograniči njihov izvoz, koji je na godišnjem nivou oko 150 miliona evra i da se sakupljači uključe u proces reciklaže. Formirano je pet opštinskih odbora, i to u Bujanovcu, Vranju, Pirotu, Prokuplju i Nišu, gde i ima najviše sakupljača sekundarnih sirovina. Sindikat je prvi u Evropi, a možda tek treći u celom svetu. Specifičan je po tome što okuplja i nezaposlene i zaposlene, jer veliki broj sakupljača sekundarnih sirovina radi u komunalnim preduzećima.
Prodajom sekundarnih sirovina u budžet Republike Srbije samo prošle godine slilo se 50 miliona evra. Gotovo 95 odsto svih prikupljenih sekundarnih sirovina u zemlji prikupe upravo ulični sakupljači kojih u Srbiji ima oko 40.000.
Nedavno osnovani sindikat sakupljača sekundarnih sirovina, koji ima oko 500 članova i prvi je te vrste u Evropi, zatražiće priznavanje njihovog zanimanja, što će im omogućiti regulisanje penzionog i zdravstvenog osiguranja.
Ovaj sindikat tražiće da se kontroliše cena sekundarnih sirovina, da se ograniči njihov izvoz, koji je na godišnjem nivou oko 150 miliona evra i da se sakupljači uključe u proces reciklaže, kaže za „Blic” Šaban Salijević, predsednik sindikata.
- Formirano je pet opštinskih odbora, i to u Bujanovcu, Vranju, Pirotu, Prokuplju i Nišu, gde i ima najviše sakupljača sekundarnih sirovina. Naš sindikat je prvi u Evropi, a možda tek treći u celom svetu. Specifičan je po tome što okuplja i nezaposlene i zaposlene, jer veliki broj sakupljača sekundarnih sirovina radi u komunalnim preduzećima - kaže Salijević.
Inicijativu da se osnuje ovaj sindikat pokrenuli su sami sakupljači i nevladina organizacija Yurom.
- Imamo podršku Evropske unije, a dobru saradnju uspostavili smo i sa ministarstvima ekonomije, rada i zaštite životne sredine. Osim regulisanja osnovnih prava, kao što su zdravstveno i socijalno osiguranje, zatražićemo i učešće u kreiranju lokalnih planova za upravljanje otpadom - navodi Salijević.
Uloga uličnih sakupljača sirovina mogla bi da bude posebno značajna u sferi reciklaže, koja kod nas još nije na nivou razvijenih zemalja, jer se u Srbiji reciklira tek šest do osam odsto otpada, dok se taj procenat u Nemačkoj kreće između 30 i 40 odsto, a u Japanu između 80 i 90 odsto.