Slaba prerađivačka industrija najveći problem

Bez autora

Dec 27 2010

Najveći problem srpske privrede je što ima slabu prerađivačku industriju, koja sada obuhvata manje od 18 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prerađivačka industrija u 2009. godini obuhvatila je svega 44 odsto proizvodnje iz 1990. godine i za Srbiju je sudbonosno pitanje šta će se iduće godine desiti sa tom proizvodnjom i poljoprivredom. Glavni problem je kako promeniti stanje u 10.000 velikih, malih i srednjih preduzeća. Mora da se menja koncept koji su primenjivali poslednih 10 godina i da se umesto podržavanja potrošnje počne sa podrškom proizvodnje za izvoz. Iduće godine ćemo biti suočeni sa velikim iskušenjima u ekonomiji, jer se problemi ne analiziraju dubinski, a u ovom momentu srpska privreda ima velike kredite koji se ne vraćaju, a i spoljni dug je prvelik. Problem je i što ukupan spoljni dug države i privrede iznosi 80 odsto BDP-a, a to je granica na kojoj se pale sva crvena svetla, ali u zemljama koje imaju uravnotežen izvoz i uvoz.

Najveći problem srpske privrede je što ima slabu prerađivačku industriju, koja sada obuhvata manje od 18 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), izjavio je Tanjugu član Upravnog odbora Privredne komore Srbije i dugogodišnji direkor "Tarket Sintelona" Nikola Pavičić.

On je ukazao da je prerađivačka industrija u 2009. godini obuhvatila svega 44 odsto proizvodnje iz 1990. godine i da je za Srbiju sudbonosno pitanje šta će se iduće godine desiti sa tom proizvodnjom i poljoprivredom.

Glavni problem je, prema mišljenju Pavičića, kako promeniti stanje u 10.000 velikih, malih i srednjih preduzeća.

"Moramo da menjamo koncept koji smo primenjivali poslednih 10 godina i da se umesto podržavanja potrošnje počne sa podrškom proizvodnje za izvoz", ističe Pavičić.

Upozoravajući da ćemo iduće godine biti suočeni sa velikim iskušenjima u ekonomiji, jer se problemi ne analiziraju dubinski, Pavičić je naveo da ovom momentu srpska privreda ima velike kredite koji se ne vraćaju, a i spoljni dug je prvelik.

"Problem je i što ukupan spoljni dug države i privrede iznosi 80 odsto BDP-a, a to je granica na kojoj se pale sva crvena svetla, ali u zemljama koje imaju uravnotežen izvoz i uvoz", kaže Pavičić.

On je precizirao da je u Srbiji je problem što je ukupni spoljni dug četvorostruko veći od godišnjeg izvoza, a ne bi smeo biti veći od 2,3 puta.

"Budžetski deficit pokrivamo novim zaduživanjem, a ako nema (rasta) izvoza pitanje je čime ćemo vraćati dugove", upozorava Pavičić.

On je ukazao da iskustvo kompanije "Tarekt Sintelon" nije karakteristično za Srbiju, jer je u pitanju sistem koji radi na tržištima van naše zemlje, uglavnom u Rusiji, centralnoj Aziji i Ukrajini.

"Kriza nas je pogodila i 2009. i morali smo da se snalazimo u novim uslovima, prebrodili smo probleme i ove godine smo uspeli da vratimo prodaju na nivo od 2008. godine, odnosno ona je u 'Tarket Sintelonu' iznosila 650 miliona evra, ali pri tome je bitno da je sačuvana profitabilnost poslovanja", zaključio je Pavičić.