Ove godine biće investirano oko 100 miliona evra u "Kolubaru", a najveći problem trenutno predstavljaju nerešena pitanja i obezbeđenje novca za eksproprijaciju zemljišta u naselju Vreoci. To je neophodno zbog proširenja Kolubarskih kopova. Za rešavanje pitanja raseljavanja naselja Vreoci, koje je najveće u novijoj istoriji Srbije, potreban je opšti konsenzus i pomoć Vlade Srbije, lokalne samouprave, grada Beograda i razumevanje meštana. Za troškove raseljavanja oko 1.000 domaćinstava i groblja u Vreocima potrebno je od 150 do 200 miliona evra. Rezerve uglja ispod tog naselja, procenjene su na 500 do 600 miliona tona, što predstavlja budućnost za energetiku Srbije. Očekuje se da će Kolubara u julu potpisati ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) za ekološki projekat u tom preduzeću.
Direktor Kolubarskog basena Nebojša Ćeran izjavio je danas da će ove godine biti investirano oko 100 miliona evra u "Kolubaru" i naglasio da najveći problem trenutno predstavljaju nerešena pitanja i obezbeđenje novca za eksproprijaciju zemljišta u naselju Vreoci.
To je neophodno zbog proširenja Kolubarskih kopova. Za rešavanje pitanja raseljavanja naselja Vreoci, koje je najveće u novijoj istoriji Srbije, potreban je opšti konsenzus i pomoć Vlade Srbije, lokalne samouprave, grada Beograda i razumevanje meštana, izjavio je Ćeran novinarima, prilikom obilaska Kolubarskih kopova.
Za troškove raseljavanja oko 1.000 domaćinstava i groblja u Vreocima potrebno je od 150 do 200 miliona evra, naveo je Ćeran i dodao da su rezerve uglja ispod tog naselja, procenjene na 500 do 600 miliona tona, što predstavlja budućnost za energetiku Srbije.
Ćeran je najavio da se očekuje da će Kolubara u julu potpisati ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) za ekološki projekat u tom preduzeću. On je rekao da ne vidi razlog da taj kredit ne bude potpisan, s obzirom da je dokazana nužnost i ekološka opravdanost tog projekta.
U Kolubari se godišnje iskopa 30 miliona tona uglja, za potrebe proizvodnje struje u srpskim termoelektranama.