Odeća je previše vredna da bi je jednostavno bacili i spalili. Od 2025. godine širom Evropske unije stari tekstil će se prikupljati i reciklirati.
Da bi se efikasno i ekološki nosili sa ogromnom količinom tekstila koja će tada nastati, hitno su potrebne efikasnije metode recikliranja
Za nošenje udoban, za reciklažu izuzetno neugodan - elastin otežava ponovnu upotrebu tekstila. Na Tehničkom univerzitetu u Beču pronađeno je rešenje za ovaj problem.
Recikliranje mešovitih tekstila, posebno kada sadrže elastin, je vrlo zahtevno. Na Tehničkom univerzitetu u Beču razvijene su metode koje omogućavaju ne samo bolje i ekološki prihvatljivije detektovanje elastina, već i njegovo lagano odvajanje, uz istovremeno očuvanje ostalih vlakana.
Ključno je pronaći odgovarajuće rastvarače.
- Mnogi materijali koje koristimo za proizvodnju odeće se lako recikliraju u čistom obliku, kao što su pamuk, poliester ili poliamid - objašnjava Emanuel Bošmajer, sa Tehničkog univerziteta u Beču i dodaje:
- Međutim, čak i ako je elastin prisutan u malim količinama, on onemogućava dosadašnje recikliranje konvencionalnim metodama.
Elastin se toliko razvlači da dovodi do začepljenja u mašinama koje se obično koriste za drobljenje tekstila pre reciklaže. Zbog toga je najvažnije razviti pouzdanu i brzu metodu za merenje udela elastina u tekstilu.
- U našim istraživanjima otkrili smo da takva metoda do sada nije postojal. Uobičajene metode testiranja koriste rastvarače koji su štetni po zdravlje i vremenski zahtevni - kaže Emanuel Bošmajer.
Tako je razvijena nova detekciona metoda koja meri koliko elastina zaista ima u odevnom komadu. Sledeći korak bio je pronaći metodu za odvajanje elastina od drugih vlakana.
- Eksperimentisali smo s različitim rastvaračima i na kraju naišli na bezopasni rastvarač koji selektivno uklanja elastin, a ostala vlakna ostavlja netaknutim - kaže istraživač Andreas Bartl.
Metoda je već patentirana. Na ovaj način se materijali poput poliestera ili poliamida mogu gotovo potpuno povratiti, čak se i rastvarač može ponovo koristiti.
Istraživanje je sprovedeno kao deo EU-projekta SCIRT (Sistem cirkularnosti i inovativno recikliranje tekstila). Za svoje istraživanje Emanuel Bošmajer je dobio nagradu za inovacije i održivost u inženjeringu, koju dodeljuje Austrijsko društvo inženjera i arhitekata.