Na tržište Srbije, prema procenama, godišnje nelegalno uđe tekstilna roba sa Istoka vredna nekoliko milijardi dolara, a prisustvo te jeftine i nekvalitetne robe svakako ugrožava ponudu domaćih proizvođača. U Srbiji se više od 30 odsto bruto društvenog proizvoda nalazi u zoni sive ekonomije, dok je taj procenat u zemljama EU upola manji, a problem sive ekonomije u tekstilu mogao bi da se reši ako bi se postojeće mere primenjivale u praksi. Taj problem u velikoj meri bio bi rešen kada bi svi proizvođači, ali i uvoznici tekstila, imali obavezu da, pored Sertifikata o poreklu robe, poseduju i Sertifikat o kvalitetu robe prilikom carinjenja i stavljanja u promet, što sada nije slučaj. Uvoznici, prilikom carinjenja robe, moraju da predaju na uvid našim carinskim službama samo Sertifikat o poreklu robe. Sertifikat o kvalitetu robe koja se uvozi u Srbiju ne daje se carinskim službenicima već je uvoznik dužan da ga pribavi pre nego što robu plasira na tržište, što otvara mogućnost za šverc i uvoz robe lošeg kvaliteta.
Na tržište Srbije, prema procenama, godišnje nelegalno uđe tekstilna roba sa Istoka vredna nekoliko milijardi dolara, a prisustvo te jeftine i nekvalitetne robe svakako ugrožava ponudu domaćih proizvođača, izjavila je za Tanjug sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za tekstil Vesna Vasiljević.
Napomenuvši da se u Srbiji više od 30 odsto bruto društvenog proizvoda nalazi u zoni sive ekonomije, dok je taj procenat u zemljama EU upola manji, Vasiljević je naglasila da bi problem sive ekonomije u tekstilu mogao da se reši ako bi se postojeće mere primenjivale u praksi.
Ona je objasnila da bi taj problem u velikoj meri bio rešen kada bi svi proizvođači, ali i uvoznici tekstila, imali obavezu da, pored Sertifikata o poreklu robe, poseduju i Sertifikat o kvalitetu robe prilikom carinjenja i stavljanja u promet, što sada nije slučaj.
Vasiljević je podsetila da uvoznici, prilikom carinjenja robe, moraju da predaju na uvid našim carinskim službama samo Sertifikat o poreklu robe.
Sertifikat o kvalitetu robe koja se uvozi u Srbiju ne daje se carinskim službenicima već je uvoznik dužan da ga pribavi pre nego što robu plasira na tržište, što otvara mogućnost za šverc i uvoz robe lošeg kvaliteta, dodala je ona.
"Ostaje otvoreno pitanje zašto tržišna inspekcija ne pleni robu koja se na tržištu nađe bez potrebnog sertifikata o kvalitetu jer ne samo da bi se na taj način smanjio šverc robe, već bio bio rešen problem ponude nekvalitetne, vrlo često i po zdravlje opasne robe", upozorila je Vasiljević.
Prema njenim rečima, u zemljama EU i svim ozbiljnim zemljama sveta članicama STO, što Srbija teži da bude, uvoznik mora dati cariniku na uvid Sertifikat o poreklu robe i Sertifikat o kvalitetu robe i bez ta dva dokumenta roba ne može da se ocarini i pusti u promet.