Omča stečaja, zbog dugova od oko 1,8 milijardi dinara, i skoro trogodišnje blokade računa, primakla se nekadašnjem gumo-gigantu „Trajalu“. I poslednja kontrola Agencije za privatizaciju potvrdila je da bugarski kupac „Brikel“ ni posle devet naknadnih rokova nije ispunio investicionu obavezu, imao je problema sa kontinuitetom poslovanja, a nije se pridržavao ni socijalnog programa. Radnici i sindikati, ipak, traže da se privatizacija ne raskida, jer su makar plate počele da stižu. Ako ne zbog izostanka ulaganja, „Trajal“ bi mogao da se vrati pod državne skute u slučaju da ode u stečaj, jer je kupac ugovorom dao reč da u prvih pet godina firmu neće dovesti do njega, ali ni do likvidacije. Rukovodstvo, sindikati, pa i lokalna vlast traže način da spasu „Trajal“.
Omča stečaja, zbog dugova od oko 1,8 milijardi dinara, i skoro trogodišnje blokade računa, primakla se nekadašnjem gumo-gigantu „Trajalu“.
I poslednja kontrola Agencije za privatizaciju potvrdila je da bugarski kupac „Brikel“ ni posle devet naknadnih rokova nije ispunio investicionu obavezu, imao je problema sa kontinuitetom poslovanja, a nije se pridržavao ni socijalnog programa. Radnici i sindikati, ipak, traže da se privatizacija ne raskida, jer su makar plate počele da stižu. Ako ne zbog izostanka ulaganja, „Trajal“ bi mogao da se vrati pod državne skute u slučaju da ode u stečaj, jer je kupac ugovorom dao reč da u prvih pet godina firmu neće dovesti do njega, ali ni do likvidacije.
Rukovodstvo, sindikati, pa i lokalna vlast traže način da spasu „Trajal“. Menadžment tvrdi da pregovara sa Ministarstvom finansija o reprogramu dugova, jer je država najveći poverilac. U Ministarstvu finansija, s druge strane, odgovaraju da nikakvih zvaničnih razgovora nije bilo. Svi se slažu u jednom - nestanak „Trajala“ sa privredne mape Kruševca bio bi ravan katastrofi. Stečaj bi u ambis povukao i priličan broj malih i srednjih preduzeća, koja prate njegovu proizvodnju.
Sunovrat „Trajala“ počeo je ubrzo posle prodaje. Bugarski vlasnik je za „Trajal“ dao 12,1 milion evra i obavezao se da će uložiti još 25,1 milion evra. Do sada je, prema podacima Agencije za privatizaciju, investirano svega oko 1,5 miliona evra. Rokovi za ispunjavanje ove obaveze su produžavani u nedogled i skoro svi su istekli. U trenutku prodaje „Trajal“ je zapošljavao čak 3.391 radnika, danas - 2.280. Novi vlasnik je preuzeo firmu sa oko pet milijardi dinara duga, a do septembra 2010. ukupne obaveze su se popele na čak - 12,4 milijarde dinara. Poverioci su pustili blokadu u vrednosti od oko 1,8 milijardi dinara.
- Zašto gospoda iz Agencije za privatizaciju nisu raskinula ugovor kada su za to postojali uslovi? Zašto nam sada država lomi krila, kada proizvodnja teče u svih pet fabrika, i kada se zarade radnicima isplaćuju redovno - pita se Milosav Vukojičić, prvi sindikalac „Trajala“.
U Agenciji odgovaraju da prodaju nisu poništili, jer ih je tako molio sindikat preduzeća. Pismo sindikata, u kome napominju da su stvari poslednjih godinu dana sredile, stiglo je u decembru prošle godine.
Nada u ostvarenje plana
U „Trajalu“ danas kažu da je firma protekle godine povratila značajan broj stranih partnera. Od 31 milion evra, koliko se u 2010. slilo u kasu Korporacije, više od 60 odsto je inkasirano od izvoza. Samo u januaru ove godine „Trajal“ je izvezao više od 70 odsto proizvodnje i veruju da će se ostvariti ovogodišnji plan od 50 miliona evra prihoda.