Valjevska pivara spremna za novog „prosca”

Bez autora
Jul 21 2011

Valjevska pivara, koja je početkom marta izbegla bankrot, vrlo brzo je pokazala da bi njen nestanak predstavljao nenadoknadivu štetu za ovaj kraj. Od početka sprovođenja programa reorganizacije, pre četiri meseca, pivara je povećala proizvodnju i promet, namirila dug prema svim dobavljačima, smanjila broj zaposlenih za 10 odsto, odnosno sa 230 na 207, ali i izvršila određena investiciona ulaganja. Ipak, da bi ova uzlazna linija opstala u izuzetno jakoj konkurenciji koja vlada u pivarskoj industriji, uveliko se razmišlja o novom strateškom partneru. Omču oko vrata Valjevskoj pivari stavio je dug Poreskoj upravi Srbije, koji je za neplaćene akcize i porez sa kamatom narastao na dve milijarde dinara, što je za ovo preduzeće bila nesavladiva prepreka. Naime, punih 13 godina nikome iz ovog preduzeća nije bilo ni na kraj pameti da plaća te obaveze, a ponajmanje konzorcijumu „Atlas grupi“ koja je privatizovala ovo preduzeće bez, kako se pokazalo, ikakvih ozbiljnijih poslovnih ambicija.

Valjevska pivara spremna za novog „prosca”Valjevska pivara, koja je početkom marta izbegla bankrot, vrlo brzo je pokazala da bi njen nestanak predstavljao nenadoknadivu štetu za ovaj kraj.

Od početka sprovođenja programa reorganizacije, pre četiri meseca, pivara je povećala proizvodnju i promet, namirila dug prema svim dobavljačima, smanjila broj zaposlenih za 10 odsto, odnosno sa 230 na 207, ali i izvršila određena investiciona ulaganja. Ipak, da bi ova uzlazna linija opstala u izuzetno jakoj konkurenciji koja vlada u pivarskoj industriji, uveliko se razmišlja o novom strateškom partneru.

Omču oko vrata Valjevskoj pivari stavio je dug Poreskoj upravi Srbije, koji je za neplaćene akcize i porez sa kamatom narastao na dve milijarde dinara, što je za ovo preduzeće bila nesavladiva prepreka. Naime, punih 13 godina nikome iz ovog preduzeća nije bilo ni na kraj pameti da plaća te obaveze, a ponajmanje konzorcijumu „Atlas grupi“ koja je privatizovala ovo preduzeće bez, kako se pokazalo, ikakvih ozbiljnijih poslovnih ambicija. Kada je dogorelo do nokata i zaprećeno da cela imovina ode na doboš za porez i kamate, država je, kao najveći poverilac, prihvatila da izvrši konverziju duga i time preuzela potpuno vlasništvo nad ovim preduzećem.

Zoran Božić, koji je sa mesta stečajnog upravnika došao za vršioca dužnosti generalnog direktora, zadovoljan je razvojem situacije, pored ostalog i zbog toga što su Privredni sud u Valjevu i država prihvatili njegov predlog programa reorganizacije koji se odvija bez zastoja.

– Očekujem da će plan reorganizacije koji je u toku, umesto predviđenih pet godina, potrajati pet meseci i da ja što pre izađem iz direktorske kancelarije i prepustim je menadžmentu novog strateškog partnera, odnosno vlasnika. U međuvremenu smo povećali proizvodnju sa 70.000 na 90.000 hektolitara i promet, koji sa dva ubrzano ide ka pet procenata. Prvog dana programa reorganizacije, od ušteđenog novca tokom stečaja namirili smo sve dobavljače, uredno plaćamo obaveze prema državi po osnovu poreza i akciza i ta suma dnevno iznosi pola miliona dinara. U pojedinim slučajevima avansiramo dobavljače, u dan isplaćujući zarade radnicima, koje su u proseku 30.000 dinara, a prvi put smo posle 13 godina platili porez na dobit i imovinu. Sve to činimo bez dinara kreditnog zaduženja po čemu smo, koliko je meni poznato, redak slučaj među privrednim kolektivima u ovom delu Srbije.

Međutim, svima je jasno da se u postojećoj konkurenciji dugo ne može izdržati i potrebno je da pivara u što kraćem roku pronađe strateškog partnera – kaže Božić, uveren da država neće imati ništa protiv, jer je ona prvenstveno zainteresovana da joj se u narednih pet godina u jednakim ratama vrati dug za akcize i porez.

Božić smatra da bi država u potpunom uzdizanju Valjevske pivare mogla da napravi još jedan vredan potez kroz otpis kamata koje su u ukupnom dugu oko 950 miliona dinara i time privuče brojne „prosce“ zainteresovane za ovo preduzeće.

Valjevska pivara, koja je osnovana pre 150 godina i spada u red najstarijih u Srbiji, ima instalirani kapacitet za proizvodnju 350.000 hektolitara piva. Oprema je u dobrom stanju i uz neznatna ulaganja i modernizaciju mogla bi znatno da se poboljša. Reč je o jednoj od retkih domaćih, ali i evropskih pivara koje pivo prave na tradicionalan način i po recepturi koja od njenog osnivanja nije menjana.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik