Industrija - Srbija

Važniji im „punto“ od 100.000 radnika

Država je zakasnila da pomogne građevinskoj industriji. Važniji je bio „fijat punto“ od industrije koja vuče celu privredu i zapošljava oko 100.000 radnika.

I nepismeni znaju koliko smo bitni za celu državu, a kako ne znaju ovi koji su na vlasti – ogorčen je Jusuf Šahović, direktor Industrije građevinskog materijala „Sloga“ iz Novog Pazara.

Šahović kaže da sve što je dosad država uradila nije pomoglo. Subvencionisani potrošački krediti za kupovinu domaćeg građevinskog materijala bili su totalni promašaj jer građani nisu kupovali ono što se od njih očekivalo.

– Bili smo prinuđeni da svoju robu prodajemo ispod cene jer smo na tradicionalno našim tržištima, na Kosmetu i u Crnoj Gori, bili pod pritiskom firmi iz Beograda i okoline koje su morale da nešto urade u situaciji kada je prodaja „gore“ stala. U ovom poslu sam 25 godina, bili smo gigant u SFRJ, prošli su i ratovi i bombardovanja, ali ovako teško nikad nije bilo – ističe Šahović.

Dobroslav Bojović, vlasnik građevinskog preduzeća „Napred“, kaže da je visokogradnja na ivici opstanka.

– Situacija je krajnje dramatična, pitanje je da li će visokogradnja opstati. Stari projekti se završavaju, a novi su retki i iza njih većinom stoji država, kao što je gradnja na lokaciji kasarne 4. juli. Trudimo se samo da zaposlimo radnu snagu i u tome uspevamo poslovično – kaže prvi čovek jedne od vodećih firmi u visokogradnji.

Podaci su, istina, poražavajući. U prva tri meseca ove godine ugovoreno je čak 23 odsto manje poslova nego u istom periodu prošle godine, a od 100.000 građevinskih radnika, posao ima tek 30 odsto. Oko 70 odsto su pali proizvodnja i promet u ciglarskoj industriji i 20 odsto u proizvodnji cementa. Sve ovo je nedavno saopštio Rasim Ljajić, ministar za rad. Građevinska industrija je u kolapsu. Glava je iznad vode samo malom delu koji se bavi gradnjom puteva, ali visokogradnja, sa oko četrdesetak hiljada zaposlenih, i proizvođači građevinskog materijala, sa oko 20.000 radnika, završiće ovu sezonu uz otpuštanja i gubitke. A nije da nisu upozoravali državu.

– Prvi sastanak s premijerom i nekim ministrima imali smo u februaru – kaže Ljubodrag Knežević, direktor firme IGMA iz Uljme i član Vladine komisije za pomoć u sprečavanju efekata svetske ekonomske krize, i nastavlja – Sve je ostalo na obećanjima. Proizvođači gase proizvodnju, mnogi su ostali bez posla i ostajaće i dalje. Iz perspektive proizvođača građevinskog materijala ništa se ne dešava nabolje. Čuo sam da ministar Rasim Ljajić pominje nekih 300 miliona evra pomoći. Bojim se da će biti kasno, sezona je za nas prošla.

Istina, Vlada je shvatila da visokogradnja ima velikih problema pa je početkom juna usvojila vanredni program pomoći ovom sektoru, odnosno stanogradnji, koja je usko povezana s industrijom građevinskog materijala.

– Licemerno je to što su uradili. To nam treba početkom godine, a ne sad. Možda pomogne mesec, dva. Ipak svaka mera je dobrodošla, sve što može da nam pomogne – priča Šahović.

I Knežević slično misli.

– Ako u novembru, decembru, nema planova za gradnju, u januaru, februaru dozvola, ako u martu ne izađu bageri da kopaju temelje, onda proizvođači građevinskog materijala nemaju šta da rade u aprilu. To je propala građevinska sezona i to se desilo ove godine – navodi Knežević, koji je i predsednik Grupacije proizvođača građevinskog materijala Privredne komore Srbije.

Vanredni program podrazumeva izgradnju i adaptaciju škola, obdaništa, zdravstvenih ustanova, sportskih objekata, stanova, institucija kulture i drugih objekata od javnog značaja. Novac će obezbediti država, opštine i banke, a uslov je da se koristi domaći građevinski materijal.

– To je šminka. Jedino stambena gradnja može da povuče našu industriju, a ne zamena prozora neke škole ili bolnice – navodi Knežević.