Industrija - Srbija

Vinča: Energana snage 103 MW proizvodiće i toplotnu i električnu energiju

Prvo spaljivanje otpada predstavlja poslednju fazu probnog rada postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije i planirano je da traje do juna, kažu u Beo Čistoj Energiji.

Pun kapacitet postrojenje bi trebalo da dostigne u junu, ukoliko do tada budu obezbeđene mnogobrojne dozvole nadležnih institucija, piše Vladimir Spasić za Balkan Green Energy News.

Aktiviranje postrojenja za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada, snage 103 MW, predstavlja predstavlja jedan od najvažnijih delova javno-privatnog partnerstva (JPP) za sanaciju divlje deponije Vinča i novi sistem odlaganja otpada na ovoj lokaciji.

Elektrana bi do juna trebalo da dostigne pun kapacitet

Prva važna tačka u projektu bio je početak rada Regionalne sanitarne deponije Vinča sredinom 2021.

Informacija o početku rada postrojenja objavljena je na Jutjub kanalu Beo Čiste Energije. Video nosi naziv "Achievement of First Fire with Waste".

Posle uspešno obavljenih hladnih proba, Beo Čista Energija je sprovela prvo spaljivanje otpada u postrojenju za dobijanje energije iz otpada, prvom takve vrste u Srbiji i regionu, navodi se u snimku.

Godišnji kapacitet elektrane je spaljivanje 340.000 tona otpada

Bunker za otpad, kako se dodaje, može da uskladišti dovoljne količine za rad postrojenja od 4,5 dana. Godišnji kapacitet elektrane je spaljivanje 340.000 tona otpada godišnje od čega će se dobijati 30,24 MWh struje i 56,5 MWh toplotne energije.

Beo Čista Energija će iz otpada prozvesti struju dovoljnu za snabdevanje pet odsto beogradskih domaćinstava i toplotnu energiju za zagrevanje deset odsto stanova u glavnom gradu Srbije, navodi se u video prilogu.

Da podsetimo, francuski Suez i japanski Itochu su 2017. godine sklopili ugovor o javno-privatnom partnerstvu (JPP) na 25 godina sa Gradom Beogradom. Projektu se kasnije priključio i infrastrukturni fond Marguerite II, a zbog spajanja Sueza i kompanija Veolia, udeo Sueza preuzela je Veolia.

Investiciju finansiraju Međunarodna finansijska korporacija (IFC), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojna banka Austrije (OeEB).

Projekat, kako je ranije saopštio EBRD, obuhvata i postrojenje za preradu građevinskog otpada, postrojenje za iskorišćenje deponijskog gasa, kao i sanaciju i zatvaranje postojeće deponije, kao i izgradnju nove u skladu sa standardima EU.