Industrija - Srbija

Za ekologiju 1,3 milijarde dinara

Od ekološke takse ili preciznije naknade na proizvode koji posle upotrebe postaju otpad, proteklih dana, od kada se ubira, naplaćeno je 1,3 milijarde dinara.

Bez obzira na to što je proizvođači i uvoznici električnih i elektronskih uređaja, guma, akumulatora, baterija svežeg mineralnog ulja i maziva nazivaju prikrivenim porezom u Fondu za zaštitu životne sredine, kažu da ona postoji u svim državama Evropske unije i zemljama koje bi da joj pristupe.

– Ova naknada nije porez. Propisana je u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom – „zagađivač plaća”. On mora da snosi pune troškove posledica svojih aktivnosti. Uvedena je po direktivi Evropske unije svuda, s tim što svaka zemlja odlučuje kako će je naplaćivati. Hrvatska je, na primer, za sve električne i elektronske uređaje uvela jedinstvenu cenu naknade – objašnjavaju u Fondu za zaštitu životne sredine.

U Srbiji je taksa za električne i elektronske uređaje razvrstana prema razredima.

Najpre je planirano da ona bude naplaćivana po kilogramu robe, ali je izmenom uredbe, na predlog Privredne komore Srbije, za pojedine proizvode uvedena fiksna naknada. To je posledica nelogičnosti da taksa za veš mašinu,koja je uvezena sa Dalekog istoka, tešku oko 50 kilograma bude niža nego za kvalitetnu mašinu za veš tešku 70 kilograma, iza koje ostaje veoma kvalitetan materijal za reciklažu.

Tako prema izmenjenoj Uredbi o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada naknada za veš mašine 1.000, umesto prvobitnih 1.800 dinara, za frižidere 1.200, klima uređaje 1.000, šporete 800 dinara, a protočne bojlere 50 dinara…

Naknada za automobilske gume iznosi 110 dinara po komadu, kombije 170, a autobuse 950 dinara. Taksa za proizvode koji sadrže azbest košta 100 dinara po kilogramu proizvoda, dok za prenosne baterije i akumulatore staje 150 dinara po kilogramu. Naknada za motorna ulja košta 10 dinara po litru.

Kao lančana reakcija na uvođenje ekološke takse usledilo je poskupljenje navedenih proizvoda za nekoliko procenata.

Sredstva ostvarena od ove naknade prihod su budžeta Republike Srbije i namenski se koriste za investicione i operativne troškove upravljanja posebnim tokovima otpada. Pare treba da budu usmerene u izgradnju postrojenja za upravljanje otpadom, istrošenim baterijama i akumulatorima, otpadnim uljima, gumama, otpadom od električnih i elektronskih proizvoda, otpadom od fluorescentnih cevi koje sadrže živu i otpadnim vozilima. Iz ovog izvora se podstiče odvojeno sakupljanje otpada i tržišta recikliranih materijala, sanacija dugogodišnjeg zagađenja otpadom…

Upitani na šta su konkretno potrošili 1,3 milijarde dinara prikupljene u proteklih godinu dana u Fondu navode da su raspisani konkursi za sufinansiranje projekata sanacije deponija čvrstog komunalnog otpada i projekata izgradnje transfer stanica, sufinansiranje izrade tehničke dokumentacije i sufinansiranje izrade regionalnog plana upravljanja otpadom. Realizacija dodeljenih sredstava za ove konkurse, kažu, počeće tokom ove godine. Osim toga, raspisan i javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za operatere postrojenja za ponovno iskorišćavanje, odnosno tretman otpada koji imaju dozvole u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom.

Fond je, potom, raspisao javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za pomoć reciklažnoj industriji. Takođe, sufinansirana je akcija „Očistimo Srbiju 2010”. Otvoren je i poziv poslovnim bankama za učešće u programu kreditiranja nabavke komunalnih vozila za transport komunalnog otpada prema kojem Fond javnim i privatnim komunalnim preduzećima isplaćuje bespovratna sredstva u iznosu 20 odsto nabavne cene vozila bez PDV-a, a najviše do iznosa od tri miliona dinara po pojedinačnom kreditu.

Neiskorišćene pare, naglašavaju u Fondu, ostaju na računu i ne mogu se koristiti za druge namene. O trošenju novca od ove takse izveštavaju Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, a njega dalje kontroliši državni revizor.