Investicije - Srbija

Aerodrom u Batajnici rezervisan za loukost letove

Na spisku prioriteta koje čelnici grada imaju do 2016. nalazi se izgradnja mosta preko Ade i onog koji će povezati Zemun i Borču, kao i završetak obilaznice oko Beograda.

Brojni kapaciteti biće usmereni i na izgradnju metroa, kao i na efikasnije korišćenje gradske železnice, a aerodrom u Batajnici trebalo bi da postane centar za loukost letove. Cilj petogodišnje strategije razvoja grada, koja je usvojena u ponedeljak, jeste da Beograd učini lepšim i funkcionalnijim i za njegove žitelje i za domaće i strane goste.

1. Osposobljavanje Batajničkog aerodroma

Namera gradskih vlasti je da ožive i aerodrom u Batajnici i na taj način privuku vlasnike niskobudžetnih avio-kompanija, pa bi avioni, osim na Aerodrom „Nikola Tesla”, sletali i uzletali i sa batajničkog. Osposobljavanje Vojnog aerodroma „Batajnica” zavisi od dogovora sa vojnom upravom o tome kada bi on mogao da pređe u civilne ruke, a trebalo bi da bude završen između 2013. i 2016. godine. Adaptacija piste i pratećih objekata za potrebe jeftinih aviona bi se finansirala republičkim novcem, ali je ostavljena i mogućnost upliva privatnog kapitala i eventualne privatizacije. Glavnu reč u ovom projektu vodiće Ministarstvo za infrastrukturu, a prema strategiji, tu je neophodna i tesna koordinacija grada i republike. Inače, aerodrom se nalazi u blizini Batajnice i Nove Pazove, na 25 kilometara od Beograda. Pripada Vazduhoplovstvu i PVO Vojske Srbije i jedini je aerodrom u Srbiji sa dve asfaltne piste.

2. Most na Adi

Prva vozila bi preko mosta na Adi trebalo da pređu do kraja ove godine. Preostalo je još 121 metar da bi se spojile novobeogradska i čukarička obala. Most je počeo da se gradi krajem 2008. i za razliku od mnogih započetih projekata u prestonici, biće gotov u roku. Osim što će znatno rasteriti gradski saobraćaj i smanjiti gužve, jer će imati šest kolovoznih traka, dva koloseka za metro i dve pešačko-biciklističke staze, most će biti i prava atrakcija. Kad bude završen, biće najveći u Evropi sa kosim kablovima i jednim pilonom. Propusna moć mosta biće 12.000 vozila na sat.

3. Most Zemun-Borča

Dok most na Adi raste kao iz vode, onaj koji bi trebalo da poveže Zemun i Borču nije pomakao dalje od početka. Ugovor o gradnji mosta je potpisan još u aprilu 2010, a kamelj temeljac sa zemunske strane je postavljen tri meseca kasnije. Iako ovaj most sa nestrpljenjem očekuju svi, a naročito Beograđani koji žive preko Pančevačkog mosta, niko sa sigurnošću ne može da kaže kad će radovi početi. Takozvani Kineski most, osim što će smanjiti saobraćajne gužve, doprineće i razvoju tzv. trećeg Beograda. Prema najavama, most bi trebalo da bude završen 2014. godine.

4. Obilaznica oko Beograda

Saobraćajnica je deo koridora 10. Ona će preuzeti tranzitni saobraćaj koji će doprineti kvalitetnijem nivou usluga na autoputu kroz Beograd. Takođe, izgradnjom ove obilaznice otvara se mogućnost izgradnje poslovnih, robno-distributivnih, uslužnih i sličnih centara pored obilaznice, čime se povećava konkurentnost koridora 10 na području Srbije. Krajnji rok za izvršenje ovog dela posla je 2015. godina.

5. Razvoj šinskog sistema

Beogradski metro biće potpuno nezavistni šinski sistem od ostalog saobraćaja u gradu. Imaće tri linije, mreža će biti duga oko 36 kilometara sa ukupno 55 stanica, a rok za njegov kompletan završetak je 2033. godina. Godišnje će prevoziti 200 miliona putnika. Prva linija metroa, od Ustaničke do Zemuna, mogla bi da počne sa radom tokom 2013. U narednom peridu će Skupština grada doneti odluku o tipu kapacitetnog šinskog sistema, posle čega će se pristupiti dovršavanju postojeće i izradi nove dokumentacije. Rok izvršenja je 2016.

6. Efikasnije korišćenje gradske železnice Beovoza

Predstoji i unapređenje postojeće železničke infrasturukture i saobraćaja kao ekološki prihvatljivijeg i po kapacitetima daleko značajnijeg u odnosu na prevoz autobusima i trolejbusima. Kad su počeli radovi na renoviranju Gazele, gužve u ionako prenatrpanom gradskom saobraćaju postale su nesnosne. Mali broj Beograđana se tada dosetio da se gužve mogu lako izbeći vožnjom gradskom železnicom "Beovozom", koji ima pet stanica. Osim što je efikasan, pouzdan, i brz, u sekund je tačan i za nekoliko minuta će vas prevesti sa jedne na drugu stranu reke. Grad je za osposobljavanje gradske železnice prošle godine izdvojio preko deset miliona evra.

7. Rečni saobraćaj

Beograd ima kapacitet i za razvoj rečnog putničkog saobraćaja, koji bi mogao da bude veoma značajan s obzirom na to da se grad nalazi na dve reke. U skladu sa tim je i orijentacija grada da uredi priobalje i stvori mogućnosti za uvođenje javnog saobraćaja na rekama Savi i Dunavu. Kako je veliki deo priobalja neuređen i pripada kategoriji ranijih industrijskih i zapuštenih kompleksa, potrebno je istražiti mogućnosti ponovne upotrebe ovog zemljišta. Beogradsko priobalje dugo je više od 200 kilometara, a iako je namera gradskih čelnika da grad siđe na reke, blago koje imamo još uvek ne umemo da iskoristimo. Umesto toga, mnogi Beograđani obale Save i Dunava koriste kao deponiju za odlaganje smeća. Rok izvršenja je do 2016.