Investicije - Srbija

Beograd na dvesta sputanih voda

Na samo pet kilometara od užeg centra Beograd će dobiti još jednu zelenu oazu. Izletište u kome će moći da se vežba i uživa u šetnji i vožnji bicikla nići će uz Kaljavi potok, na deonici od okretnice trolejbusa na Banjici do fabrike „Tehnogas” u podnožju Kanarevog brda. Projekat za uređenje tog prostora izradili su stručnjaci Šumarskog fakulteta.

Kaljavi potok će biti i svojevrsni istorijsko-prirodnjački rezervat jer se, pored neolitskog naselja u blizini, na tom području nalaze i staništa dvadesetak vrsta retkih ptica koje inače ne žive u gradskom jezgru, tri izvora i krečnjaci na površini terena, što je geološki fenomen.

Kako je istakao Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine, ovo je ujedno početak stvaranja mape prestoničkih zeleno-plavih koridora, odnosno uređenih šumsko-vodenih celina.

Da prestonica ima više nego bogate potencijale za takvo oplemenjivanje urbanog prostora, potvrđuje profesor Ratko Ristić, vođa projektnog tima sa Šumarskog fakulteta:

– U 17 gradskih opština postoji 199 vodotokova, ne računajući Dunav, Savu i Kolubaru. Mnogi od njih su zapušteni i uvedeniu kanalizaciju. Realno bi bilo da se barem po jedan godišnje preuredi u izletište – kaže profesor Ristić.

Za sređivanje oko 800 metara voždovačkog potoka i okoline potrebno je oko 60 miliona dinara, a ovaj „kolektor” septičkih jama mogao bi da se za samo dva meseca preobrati u oazu.

– Ove godine iz gradske kase je za pošumljavanje opredeljeno 100 miliona dinara, a akcijom će biti obuhvaćeno nekoliko stotina hektara. Namera je da u perspektivi te površine i uvećamo, kao i da razvijemo zeleno-plave koridore – ističe Trivan.

Dosadašnja, kaže profesor Ristić, često haotična urbanizacija, pored zelenih „progutala” je i dobar deo plavih koridora. Teško je i zamisliti da su trasom današnjeg Južnog bulevara i Nemanjinom ulicom nekada tekli potoci.

Njihova sudbina je definitivnozapečaćena asfaltom, ali će zato Kaljavi potok, pored betonskog šetališta uz korito, dobiti trim stazu i mostiće, dok će sadašnje šumske putanje biti posute materijalom od prerađenog drveta i oivičene oblicama. Biće posađena i nova stabla. Kompleks će imati površinu od oko osam hektara šume u kojoj će se naći i teretana na otvorenom, igrališta za decu i natkrivena odmorišta. Nelegalne građevine i ograde uz korito vodotoka moraju se ukloniti, kao i bašte i kanalizacioni ispusti u potok.

Čitava mreža od desetak plavo-zelenih koridora mogla bi se napraviti za nekoliko godina, a već je u planu uređenje Jelezovačkog potoka, koji teče iz Jajinaca i pritoka je Kaljavog.

– Ne treba smetnuti s uma da Ada Huja ima sve uslove da postane nova Ada Ciganlija. Istinski greh je što arčimo prirodna bogatstva prestonice, pa se se ovih dana zaziđuje Mirijevski potok i preko njega pravi nastavak Mirijevskog bulevara – napominje profesor Šumarskog fakulteta Zoran Nikić.