Slovenačka firma „SL konsalt“ želi da zakupi 50 hektara pašnjaka u ataru sela Grabovo, na Fruškoj gori, i podigne farmu za uzgoj 1.500 koza, dok je nemačka kompanija „Celtron“ zainteresovana za 160 hektara zemljišta na obali Dunava, u selu Susek, gde bi formirali slobodnu carinsku zonu, sa proizvodnjom struje iz biomase. Sa Slovencima je potpisan ugovor o namerama, a oni će u narednom periodu da obave analizu zemljišta, koje će u Grabovu uzeti u zakup za farmu koza, na kojoj bi se proizvodilo samo kozje mleko za izvoz u zemlje EU. Ulaganje u farmu koza iznosiće od 400.000 do 500.000 evra, a posao će dobiti 20 radnika - kaže Bogdan Cvejić, predsednik opštine Beočin. Projektni tim firme „SL konsalt“ je pre Beočina posetio desetak opština u Srbiji i odlučio se za selo Grabovo, koje je na oko 400 metara nadmorske visine, sa bogatom i bujnom vegetacijom i slobodnim pašnjacima. Parcela od 50 hektara na fruškogorskom visu je već određena i posle analize zemljišta, očekuje se i potpisivanje ugovora o izgradnji farme.
Slovenačka firma „SL konsalt“ želi da zakupi 50 hektara pašnjaka u ataru sela Grabovo, na Fruškoj gori, i podigne farmu za uzgoj 1.500 koza, dok je nemačka kompanija „Celtron“ zainteresovana za 160 hektara zemljišta na obali Dunava, u selu Susek, gde bi formirali slobodnu carinsku zonu, sa proizvodnjom struje iz biomase.
- Sa Slovencima smo potpisali ugovor o namerama, a oni će u narednom periodu da obave analizu zemljišta, koje će u Grabovu uzeti u zakup za farmu koza, na kojoj bi se proizvodilo samo kozje mleko za izvoz u zemlje EU. Ulaganje u farmu koza iznosiće od 400.000 do 500.000 evra, a posao će dobiti 20 radnika - kaže Bogdan Cvejić, predsednik opštine Beočin.
Projektni tim firme „SL konsalt“ je pre Beočina posetio desetak opština u Srbiji i odlučio se za selo Grabovo, koje je na oko 400 metara nadmorske visine, sa bogatom i bujnom vegetacijom i slobodnim pašnjacima. Parcela od 50 hektara na fruškogorskom visu je već određena i posle analize zemljišta, očekuje se i potpisivanje ugovora o izgradnji farme.
Nemačka kompanija „Celtron“ već je odabrala 25 Beočinaca, koji odlaze u Nemačku, da se obuče za proizvodnju drvenog čipsa (sadrži rezano drvo i komade kore). Već krajem jula na obuku će biti upućeno još 25 radnika, koji bi trebalo da počnu proizvodnju drvenog čipsa ove jeseni u „Lafarž biznis parku“, a sledeći korak, prema planovima kompanije, je zakup 160 hektara susečkog pašnjaka, koji se proteže na 1.400 metara dunavske obale. Nemci ovde planiraju da izgrade pristanište za teretne brodove, kao i postrojenja za preradu drveta i proizvodnju euro-paleta i drvenog čipsa, pogone za preradu biomase i proizvodnju električne energije iz biomase. To bi, zapravo, bila slobodna carinska zona, u kojoj bi se sakupljala biomasa iz vojvođanske mreže kanala, reka i šuma, i pretvarala u gorivo za proizvodnju struje.
- Nemački partner je odabrao upravo selo Susek na Dunavu, odnosno, 160 hektara zemljišta, gde bi uredio slobodnu carinsku zonu u nekoliko faza. Proizvodnja drvenog čipsa u biznis parku kod cementare, kasnije bi se iselila u tu zonu. Nemci računaju da grade fazno, da bi ukupno ulaganje iznosilo oko 270 miliona dinara, a kada se zaokruži ceo proces, ovde bi, prema planovima kompanije „Celtron“, bilo zaposleno oko 1.000 radnika. Naravno, ne može to sve odmah da se uradi, ali, prema njihovom pismu o namerama i razgovoru sa njihovim predstavnicima, očigledno je da im se žuri da krenu u ovaj posao što je pre moguće - sumira utiske Cvejić.
Startuje i “Mars“
Firma „Mars“ iz Petrovaradina završila je proizvodnu halu u biznis parku kod cementare „Lafarž“ i do kraja juna trebalo bi da počne proizvodnja delova za mobilne telefone, rendgen aparate i drugu elektronsku opremu namenjenu izvozu. U ovom pogonu „Marsa“ biće zaposleno stotinu radnika.