Posle višedecenijske bitke u kojoj je „pešterska“ pobedila „užičku“ varijantu, autoput Beograd - južni Jadran ponovo je podelio projektante. Dok se Institut za puteve nada da će nova saobraćajnica u glavni grad ući desnom obalom Save, Saobraćajni institut CIP uradio je generalni i idejni projekat koji za to predviđa levu obalu reke, i predao rešenja Republičkoj revizionoj komisiji na ocenu.Komisija, koliko nam je poznato, još nije završila posao u vezi sa generalnim i idejnim projektom CIP.
Posle višedecenijske bitke u kojoj je „pešterska“ pobedila „užičku“ varijantu, autoput Beograd - južni Jadran ponovo je podelio projektante.
Dok se Institut za puteve nada da će nova saobraćajnica u glavni grad ući desnom obalom Save, Saobraćajni institut CIP uradio je generalni i idejni projekat koji za to predviđa levu obalu reke, i predao rešenja Republičkoj revizionoj komisiji na ocenu.
- Komisija, koliko nam je poznato, još nije završila posao u vezi sa generalnim i idejnim projektom CIP - kaže, za „Novosti“, Mihajlo Mišić, direktor „Koridora Srbije“.
- Oni će utvrditi da li je varijanta koju je CIP uradio tehnički ispravna i dostaviće nam izveštaj. Tu preporuku ćemo, naravno, uvažiti kada budemo odlučivali o konačnoj trasi, a o tome će svoje mišljenje dati i Nacionalni savet za infrastrukturu. Generalnim urbanističkim planom Beograda predviđeno je da trasa ide levom obalom, tako da je ostalo nejasno zašto se u vreme ministra Ilića trasa prebacila na desnu obalu.
Trasa deonice autoputa Beograd - južni Jadran, definisana Prostornim planom infrastrukturnog koridora E-763, u zoni glavnog grada ide desnom obalom Save u dužini od 14 kilometara. To je rešenje Instituta za puteve koje je pre nekoliko godina prošlo Republičku revizionu komisiju. Trasa ide preko naselja Barič, Umka i Ostružnica. Od Umke preko klizišta „Umka“ i „Duboko“ projektovana je trasa u koritu Save, sa građevinom od kamena, koja, prema proračunu, svojom težinom treba da zaustavi pomeranje tla i umiri klizanje terena. Zato je potrebno da se ugradi milion i po kubika kamena i iskopa više od sedam miliona kubika peska za izgradnju autoputa i proširenje korita Save. Kamena građevina protezala bi se dužinom od oko četiri kilometra, što je i dužina jednog od najvećih klizišta u Evropi.
Saobraćajni institut CIP, međutim, dobio je nalog od „Puteva Srbije“ da uradi generalni i idejni projekat, koji predviđa da budući autoput od Obrenovca, preko novog mosta na Savi, skrene na levu obalu i da se kod Surčina uključi na obilaznicu oko Beograda. Time bi se izbegla izgradnja saobraćajnice na velikim klizištima „Umka“ i „Duboko“ na desnoj obali.
- Nijedna banka neće dati kredit za trasu autoputa preko klizišta - kaže, za „Novosti“, Milutin Ignjatović, generalni direktor CIP.
- Kraća je tri kilometra, ucrtana je u Prostorni plan.