Investicije - Srbija

Investitori čekaju sa više od 150 miliona evra

Srbija bi u oktobru 2011. godine mogla da dobije prvu vetroelektranu instalisane snage pet megavata. Naša zemlja, tvrde stručnjaci poseduje veliki potencijal za proizvodnju struje iz vetra.

Ipak, ovakvi projekti su veoma skupi, a investitori kažu da ih dodatno koče i veoma komplikovane procedure za dobijanje dozvola, zbog čega realizacija ovakvog posla dugo traje.

Energetski potencijal vetra u Srbiji je procenjen na instalisanu snagu od oko 1.300 MW, a najperspektivnije lokacije za izgradnju elektrana na vetar su planina Midžor, Suva planina, Vršački breg, Stara planina, Deli Jovan, Krepoljin, Tupižnica, Juhor i Jastrebac. Međutim, i pored ovako brojnih i povoljnih uslova i mesta za izgradnju vetrenjača, kod nas još nije podignut nijedan vetropark. Jedan od razloga za to je i činjenica da je izgradnja vetrenjača veoma skupa s obzirom na to da investicija u jedan megavat košta od 1,7 do dva miliona evra. Još veća prepreka je komplikovana procedura za dobijanje dozvola, a ukupno ih je potrebno 26.

Maja Banjalić, menadžer za Srbiju u preduzeću MK Fintel Vind, kaže da barijere u zakonskoj regulativi koje se odnose na razvoj projekata vetroelektrana u Srbiji, uz nedorečenosti zakona u nekim slučajevima, još uvek postoje.

– MK Fintel Wind je zajedno sa ostalim najvećim investitorima u projekte vetra Continental Wind Partners, Energowindom, Vetroparkom Inđija i Kelagom osnovao Srpsko udruženje investitora u energiju vetra (Serbain Wind Energy Association – SEWEA) sa namerom se identifikuju prepreke koje bi se dalje predstavile nadležnim institucijama radi njihovog lakšeg prevazilaženja – navodi Banjalić.

Na pitanje kada bi ovo preduzeće moglo da počne s gradnjom prve vetroelektrane, ona odgovara da je početak male vetroelektrane La Piccolina, ukupne instalisane snage 5 MW, planiran za juli 2011. godine.

– Završetak izgradnje same vetroelektrane i njenog priključnog voda na distributivni elektroenergetski sistem očekuje se u oktobru 2011. Puštanje u rad ostalih vetroelektrana je planirano za kraj 2012. i početak 2013. godine. MK Fintel Wind trenutno razvija četiri projekta izgradnje vetroelektrana na tri različite lokacije u Srbiji sa procenjenom ukupnom investicijom preko 150 miliona evra – ističe Banjalić.

Ipak, iako je ulaganje u ovakvu vrstu posla prilično skupo, investitori imaju razlog da požure s izgradnjom.

– Nemoguće je da se izgradi 1.390 megavata za koliku je snagu trenutno izdato dozvola. Pogotovu zato što će samo za 450 megavata ukupno dobiti podsticajne cene, i to oni koji prvi izgrade vetrolelektrane. Ostalima se neće isplatiti da prodaju energiju po nižim cenama – navodi Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra energetike za obnovljive izvore energije.

On dodaje da procedura za dobijanje energetske dozvole nije komplikovana i dobija se za mesec dana, a do sada je izdato devet. Tek nakon toga mora da se dobije lokacijska i građevinska dozvola.

– Nijedna od firmi koje su dobile energetsku nema lokacijsku dozvolu – ističe Stojadinović. Jedan od razloga je, kako kaže, i to što opštine nisu donele prostorne planove.