Investicije - Srbija

Metroom prvo od Ustaničke do Zemuna

Gradonačelnik Dragan Đilas preuzeće i koordiniraće svim aktivnostima u vezi sa realizacijom projekta Beogradski metro.

Ova odluka i formalno će biti doneta sledeće nedelje na sednici gradskog parlamenta, kada bi trebalo da bude usvojen dokument „Beogradski metro-osnova za izbor rešenja“.

Ovaj dokument izradila je Radna grupa sa ciljem da se definišu osnovni zahtevi koje će Grad postaviti u realizaciji projekta Beogradski metro.

Zaključak Radne grupe je i da u manje-više svim predlozima trasa metroa postoje zajednički pravci koji se u manjoj ili većoj meri poklapaju. U pitanju su pravci jugoistok-severozapad (od Ustaničke duž Bulevara kralja Aleksandra ka Novom Beogradu) i jugozapad-severoistok (Banovo Brdo ka Karaburmi), s tim što se oni ukrštaju u centru Beograda.

Prioritetni pravac prve etape prve faze izgradnje beogradskog metroa je pravac jugoistok-severozapad, a ne severoistok-jugozapad kako je tehničkom greškom pisalo u radnoj verziji rezimea materijala koji je trebalo da se pred odbornicima Skupštine grada Beograda nađe na sednici zakazanoj za 29. jun ove godine, saopštila je Radna grupa za projekat "Beogradski metro".

Prva etapa prve faze ići će, kako je to u više navrata ranije i rečeno, potezom Ustanička-duž Bulevara kralja Aleksandra-ka Novom Beogradu, odnosno Zemunu.

„Ovo nikada nije dovođeno u pitanje. Tehničkom greškom u materijalu je pisalo severoistok-jugozapad umesto jugoistok-severozapad. Drugim rečima, prva faza će se graditi od Ustaničke ka Novom Beogradu. Naša namera je da u prvu fazu ubacimo i projektovanje poteza od Karaburme ka Banovom Brdu kako bi celu priču zaokružili“, kaže predsednik Radne grupe "Beogradski metro", gradski menadžer Aleksandar Bijelić.

Podsetimo, dnevni list Blice je danas objavio da bi, na osnovu postojeće dokumentacije, prva etapa prve faze mogao da bude potez severoistok-jugozapad (Karaburma - Banovo Brdo). Radna grupa smatra i da postoji mogućnost da se ovaj projekat realizuje putem međudržavnog aranžmana, jer iza projekta stoje države potpisnice.

Radna grupa smatra i da bi trase trebalo izgraditi tako da one budu potpuno nezavisne, kao i da bi u obzir trebalo uzeti tri varijante njihovog vođenja (ili njihove kombinacije): podzemno, na objektima (mostovi, tuneli...) i iznad zemlje.

One bi trebalo da budu dobro povezane sa ostalim vrstama gradskog prevoza uključujući i gradsku železnicu, s tim što bi se metro i železnica povezivale kod Vukovog spomenika, u stanici Prokop kao i stanici Novi Beograd, u čijoj blizini je planirana izgradnja međugradske autobuske stanice.

Razvoj Beogradskog metroa, prema mišljenju Radne grupe, trebalo bi sprovesti u dve faze. U prvoj bi se gradile trase koje čine polaznu osnovu mreže, a u drugoj bi se mreža dalje širila, s tim što bi za nju trebalo uraditi neophodne studije i dokumentaciju. Realizacija prve faze zavisi od količine novca i načina njenog finansiranja.

Gradnja bi mogla da počne za dve godine

Podsetimo, gradonačelnik Beograda je ranije najavio da očekuje da Skupština Grada Beograda tokom leta donese okvirnu odluku o vrsti metroa koji bi se gradio u Beogradu, kao i da u roku od dve godine počne izgradnja prve linije beogradskog metroa.

On je tada kazao da su procene da će izgradnja metroa ukupne dužine 30 kilometara trajati 10 godina i da je projekcija da će izgradnja metroa po jednom kilometru koštati 60 miliona evra.

Gradonačelinik Beograda je nedavno izjavio i da metro u Beogradu neće početi da se gradi dok ne bude jasno kuda će prolaziti, kako će se graditi i kojim novcem će se finansirati. Đilas je naglasio i da su za izgradnju potrebna ulaganja Republike i grada, jer ne postoji ni jedan grad u svetu koji sam može da finasnira metro, ali je i dodao da mora da se vidi kakav će biti udeo Republike, jer "ne želimo da neko u Srbiji misli da se njegovim parama gradi metro".

Početkom godine, Đilas je rekao i da se nada da će domaći eksperti prihvatiti model bečkog metroa za budući metro u glavnom gradu Srbije. On je objasnio da je u pitanji metro "od četiri vagona, koji jednim delom ide ispod zemlje jednim iznad, 80 kilometara na sat i nigde se ne seče sa drumskim saobraćajem".