Opštine i konkurencija

Bez autora
Nov 08 2010

U Srbiju se, poslednjih deset meseci, slilo oko milijardu dolara stranih investicija, najviše u razvijene opštine, jer nisu sve opštine sposobne da odgovore na stroge zahteve ulagača. U SIEPA, agenciji koja ih povezuje, tvrde da zbog toga trista projekata čeka u fioci. U Starom gradu se spava, a na Novom Beogradu radi - tako objašnjavaju uspeh sa investitorima u opštini koja je u poslednjih deset godina izbrojala 40.000 novih radnih mesta. Blizina aerodroma, autoputa, finansijskih organizacija i državne administracije učinila je svoje. Novi Beograd došao je u tu fazu da investitore koje ne može da prihvati preporučuje drugim gradovima. Manje opštine ne moraju da love investitore samo u inostranstvu. Mogu da onima koji su već u Srbiji, ponude bolje uslove nego što ih nude veliki gradovi...

Opštine i konkurencijaU Srbiju se, poslednjih deset meseci, slilo oko milijardu dolara stranih investicija, najviše u razvijene opštine, jer nisu sve opštine sposobne da odgovore na stroge zahteve ulagača. U SIEPA, agenciji koja ih povezuje, tvrde da zbog toga trista projekata čeka u fioci.

U Starom gradu se spava, a na Novom Beogradu radi - tako objašnjavaju uspeh sa investitorima u opštini koja je u poslednjih deset godina izbrojala 40.000 novih radnih mesta. Blizina aerodroma, autoputa, finansijskih organizacija i državne administracije učinila je svoje.

Novi Beograd došao je u tu fazu da investitore koje ne može da prihvati preporučuje drugim gradovima.

"Otvorili smo kancelarije na korišćenje, ovde mogu da drže sastanke, neće svako, niti ima vremena da obiđe dva-tri grada u Srbiji, ali zato ovde, na neki način, mogu da imaju svoju kuću i da ponude nešto što mi ne možemo", rekao je predsednik Opštine Novi Beograd Nenad Milenković.

Prema njegovim rečima, bila bi prava šteta da ljudi odu iz Srbije samo zato što su čuli za Novi Beograd, a nisu za neki drugi grad.

Manje opštine ne moraju da love investitore samo u inostranstvu. Mogu da onima koji su već u Srbiji, ponude bolje uslove nego što ih nude veliki gradovi.

Švedska kompanija "Huskvarna" koja je u Srbiju uložila tri miliona evra, procenila je da za distribuciju testera i kosilica nije presudno da budu u Beogradu.

Preselila se u obližnju Staru Pazovu i umesto da bude podstanar u prestonici, napravila je sebi zgradu kakva joj je potrebna.

Menadžer kompanije Predrag Knežević kaže da im je odgovarala lokacija, jer je u blizini autoputa i to što su za isto ili čak manje para dobili konfornije uslove za svoj posao.

"Mi smo, jednostavno, želeli da budemo vlasnici zemljišta,a ne zakupci na 99 godina", rekao je Knežević.
Glavni aduti

Prednost blizine prestonice prva je unovčila Inđija, prepoznatljiva po brzoj administraciji. Za petama su joj Pećinci, kojima je blizina surčinskog aerodroma, uz industrijsku zonu od 1.800 hektara, glavni adut.

I Lazarevac je skoro podjednako udaljen od Beograda, ali do njega se duže putuje. Zbog lošije putne mreže, mora da igra na drugu kartu.

SIEPA opštinama sugeriše da i bez upita investitora imaju spremljene lokacije i projekte koji se mogu ponuditi investitorima.

"U našoj bazi investicionih lokacija imamo oko 300 što grinfild, što braunfild objekata i to nam mnogo olakšava posao, kada dođe do upita. Onda sužavamo krug na četiri ili pet opština koje imaju uslove koje traži investitor", rekao je Aleksandar Miloradović iz SIEPA.

SIEPA savetuje opštinama da vode računa o investitorima koje su uspele da privuku, jer su oni za nove ulagače najbolja preporuka.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik