Ukoliko država domaćem konzorcijumu, koji gradi severni krak Koridora 10, ne prizna i ne plati dodatne troškove na ime poskupljenja materijala, poput nafte i bitumena, čija je cena u poslednjih godinu dana skočila za 40 odsto, naši putari biće u „debelom minusu“.Na zaradu svakako nisu ni računali, jer treba namiriti i poslovne banke od kojih su podigli zajam kako bi praktično kreditirali državu, pošto je to bio jedini način da dobiju posao. Ali, nadaju se bar „nuli“.
Ukoliko država domaćem konzorcijumu, koji gradi severni krak Koridora 10, ne prizna i ne plati dodatne troškove na ime poskupljenja materijala, poput nafte i bitumena, čija je cena u poslednjih godinu dana skočila za 40 odsto, naši putari biće u „debelom minusu“.
Na zaradu svakako nisu ni računali, jer treba namiriti i poslovne banke od kojih su podigli zajam kako bi praktično kreditirali državu, pošto je to bio jedini način da dobiju posao. Ali, nadaju se bar „nuli“.
Od ukupno gotovo 10 milijardi dinara, kolika je ugovorena vrednost radova, učešće države je 35 odsto. Ostatak novca, prema ugovoru, morali su da obezbede sami izvođači („Putevi Užice“, „Planum“, „Borovica“, PZP „Beograd“), a svaku ispostavljenu fakturu investitor im plaća na odloženo u roku od 30 meseci. To praktično znači da će za radove, koje treba da završe do 30. avgusta ove godine, novac dobiti tek u februaru 2014.
Država je završetak Koridora 10 proglasila za prioritet i već dve godine kao svoj veliki uspeh navodi zatvorenu finansijsku konstrukciju za ovaj kapitalni projekat. Krediti su obezbeđeni, a deo sredstava planiran budžetom. Ali, s obzirom da država finansira samo severni krak Koridora 10 a da je u tom poslu kreditiraju izvođači, izgleda da su se kapitalni rashodi pretočili u javnu potrošnju - plate, penzije...
- Strane firme su orijentisane na radove, koji se finansiraju iz kredita, gde je siguran novac i samo se na tim tenderima i pojavljuju - kaže za „Novosti“ Ratomir Todorović, generalni direktor „Planuma“.
- Nama su tu, zbog preoštrih kriterijuma, vezane ruke. Zato se i pojavljujemo kao konzorcijum, jer pojedinačno većina domaćih firmi ne ispunjava uslove poput godišnjeg obrta od 60 do 70 miliona evra, ili za mostove recimo da je godišnje urađeno 20.000 kvadrata mostova ili za tunele godišnje po kilometar...
A, kako moramo da zaposlimo radnike, dolazimo u situaciju da kreditiramo državu, da zarade nema, ali to je jedini način da dođemo do posla i referenci u svojoj zemlji.
Na severnom kraku Koridora 10 najveće učešće u domaćem konzorcijumu imao je PZP „Beograd“ (članica „Nibens grupe“), ali već krajem prošle godine nastaju problemi, koji usporavaju posao na najvažnijem putnom pravcu u našoj zemlji. Vodeću poziciju u konzorcijumu preuzimaju „Putevi Užice“. Severni krak je zbog problema koje ima PZP „Beograd“ i nedavnog štrajka poljoprivrednika, koji su blokirali saobraćajnice i onemogućili dopremanje materijala, dobio novi rok.