Investicije - Srbija

Revizor kasno stiže u javne nabavke

Kod 47 proveravanih ministarstava, lokalnih samouprava, uprava pri ministarstvima, i javnih preduzeća, utvrđeno je da su suprotno zakonu u 2010. godini izvršene javne nabavke u ukupnom iznosu od oko 850 miliona evra.

Ovo je, pored ostalog, javnosti nedavno saopštio državni revizor Radoslav Sretenović, predstavljajući izveštaj o reviziji Nacrta zakona o završnom računu državnog budžeta za 2010. godinu.

A „kolike su to pare” možda može da „dočara” sledeće poređenje. „Putevi Srbije” i izvođač radova austrijska „Alpina” potpisali su 24. januara memorandum kojim je usaglašena cena izgrađenog novog mosta preko Dunava kod Beške od 5,64 milijarde dinara, izjavio je Slavoljub Tubić, pomoćnik generalnog direktora tog javnog preduzeća.

Po sadašnjem kursu, to je oko 53,7 miliona evra. Doduše, toliko će „Alpini” biti plaćeno ako se ustanovi da je odgovorna za prekoračenje rokova izgradnje. U suprotnom, prema računici austrijske firme, treba da dobije još oko 40 miliona evra.

Dakle, za oko 850 miliona evra, za koliko je 47 korisnika „narodnih para” u 2010. godini nezakonito ugovorilo i platilo javne nabavke (robu, usluge, izvođenje građevinskih radova), moglo je da se ugovori izgradnja 15 mostova preko Dunava kao onaj novi, grandiozni kod Beške.

Da li je navedena suma izvršenih javnih nabavki u 2010. godini suprotno još važećem Zakonu mogla biti manja? Da li će Izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, koje je vlada uputila poslanicima na usvajanje, efikasnije suzbijati nezakonito trošenje „naših para”?

– Naravno, velika većina kršenja zakona na koje su ukazali revizori predstavlja lako utvrdive prekršaje, jer se odnose na (ne)pravilan odabir procedure javnih nabavki – odgovara na prvo pitanje Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti Srbija.

– Na primer, da se mora sprovesti otvoreni tenderski postupak ako nisu ispunjeni uslovi za neki drugi, da se ne sme sprovoditi nabavka koja nije planirana ili za koju nisu obezbeđena sredstva. Ipak, te nezakonitosti nisu sprečene. Malo mi je verovatno da baš niko u tim ministarstvima, javnim preduzećima, opštinama, nije znao da se to po zakonu ne sme činiti, ali hajde da ostavimo i tu mogućnost. U tom slučaju su odgovorni rukovodioci koji nisu obučili službenike za javne nabavke, internu kontrolu i interne  revizore. Ako su ih imali a nisu ih slušali, opet su krivi rukovodioci.

Ako članovi komisija i drugi službenici uključeni u nabavke nisu upozorili na nepravilnosti, onda i oni snose deo krivice, dodaje Nenadić.

– Među nepravilnostima koje je utvrdila DRI nalaze se i one na koje je upozoravala Uprava za javne nabavke, dajući naručiocima negativno mišljenje o tome da nabavku zbog navodne hitnosti mogu da sprovode kroz pregovore bez oglašavanja, umesto na tenderu, i obaveštavajući o tome Ministarstvo finansija i DRI – napominje Nenadić.

– Upravo na ovom primeru možemo da vidimo da Predlog izmena i dopuna Zakona koji je upućen u proceduru ne sadrži rešenja koja bi mogla bitno suzbiti ove oblike nezakonitosti, Jer, umesto jačanja nadzornih ovlašćenja Uprave i uvođenja preventivne provere razloga navodne hitnosti, koja se pokazala kao veliki problem, predlaže se samo obaveza naknadnog objavljivanja podataka o takvoj nabavci. To jeste korisno samo po sebi, ali ne rešava problem ako nema organa koji će biti dužan da reaguje pre nego što šteta nastane.

A kad je reč o šteti od nezakonitih javnih nabavki, Nenadić ukazuje treba imati na umu da šteta nije jednaka ukupnom iznosu koji su revizori označili kao problematičan. Na primer, ako je neko preduzeće nezakonito angažovano da izgradi put za pet miliona evra, pa taj put i izgradi, primarna šteta nije pet miliona, već razlika između te cene i one koja se mogla dobiti u otvorenom nadmetanju.

– S druge strane, u štetu treba uračunati i druge faktore – gubitak poverenja firmi da su nabavke kod nas poštene, gubitak poverenja u državu koja ne izmiruje dospele obaveze zato što je sprovodila nabavke za koje nisu postojala sredstva, zbog čega će ubuduće konkurencija biti manja, a cene veće.

To su dugoročne štetne posledice čiju je vrednost teško i proceniti, zaključuje Nenadić.  
Daliborka Srećkov, rukovodilac grupe za stručne poslove u Upravi za javne nabavke, ukazuje da se DRI sa godinu i više dana zakašnjenja uključuje u sistem kontrole javnih nabavki.

Zato je pogrešno osloniti se samo na nju. Jer, kako kaže, DRI sprovodi reviziju za prethodnu godinu, pri tome se ne bavi samo javnim nabavkama, tako da se od nje ne može očekivati da sama obavi kontrolu svih naručilaca.

Naša sagovornica smatra da je predloženim izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, čije se usvajanje upravo očekuje, trebalo dati ovlašćenja Upravi da kažnjava nepravilnosti kako u toku postupka javne nabavke, tako i po njegovom okončanju. Tako bi kontrola bila efikasnija, neregularnosti u tekućoj godini bi se kažnjavale pravovremeno, a ostvario bi se i preventivni uticaj na ostale naručioce da ne čine takve propuste.

– Uprava bi mogla da obavlja i tu kontrolnu funkciju, ali takvu vrstu ovlašćenja nema po važećem zakonu, a ne dobija ih ni po predloženim izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama – kaže Srećkov.

– Godišnje Uprava dobije oko 3.500 izveštaja od naručilaca o sprovedenim postupcima i zaključenim ugovorima o javnim nabavkama, ali nemamo ovlašćenje da u slučaju utvrđenih nepravilnosti izričemo kazne ili pokrećemo prekršajne i druge odgovarajuće postupke, već samo da o tome obavestimo Budžetsku inspekciju i DRI, što Uprava i čini.

Od stupanja na snagu važećeg zakona januara 2009. godine, Uprava prosleđuje Budžetskoj inspekciji pri Ministarstvu finansija i DRI izveštaje o nepravilnostima koje su uočene u nabavkama koje su sprovedene kao hitne, jer je tako propisano zakonom.

Izmenama zakona vlada je predložila da se osnuje centralizovano telo za javne nabavke, s obrazloženjem da će to povećati transparentnost u sprovođenju nabavki i obezbediti uštede u budžetu. Predviđeno je da Uprava za javne nabavke ubuduće ne bude nezavisno vladino telo, već telo u sastavu Ministarstva finansija, prema čemu su se u javnoj raspravi čule mnoge rezerve, pa i otvoreni pozivi poslanicima da ne usvoje takvo rešenje.

Predstavnici predlagača su, međutim, objašnjavali da to ne znači da će Uprava izgubiti samostalnost, već da će dobiti veća ovlašćenja jer će moći da podnosi zahteve za pokretanje postupaka za zaštitu javnog interesa.

Prema rečima državnog sekretara Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije Gorana Radosavljevića: „Ona će raditi poslove koje je i do sada radila, ali će imati bolju saradnju sa budžetskom inspekcijom, koja je takođe deo Ministarstva finansija.”

Uprava za javne nabavke je jedina institucija koja redovno pruža savetodavnu pomoć naručiocima i ponuđačima, što je za učesnike postupaka  javnih nabavki od velikog značaja, pa se i oni pitaju da li će im transformisana Uprava biti od pomoći.

Kroz javne nabavke troše se javna sredstva, zato je bitno šta je kupljeno od novca poreskih obveznika i pod kojim uslovima, a o tome šta će se kupiti odlučuje rukovodioci naručioca, ukazuje Daliborka Srećkov.

Stručni i oslobođeni pritisaka

Upućeni u javne nabavke saglasni su da je reč o veoma složenom i društveno odgovornom poslu, koji zahteva profesionalizam, praktično iskustvo i ljude od integriteta. Zato Uprava obrazuje službenike za javne nabavke, fakultetski obrazovane ljude, pravnike i ekonomiste.

Namera je da se unapređuje primena propisa iz oblasti javnih nabavki, zatim smanjivanje neregularnosti, omogućavanje većem broju ponuđača da učestvuje, bolji kvalitet onoga što se nabavlja.

Posle završene obuke i položenih ispita, službenici za javne nabavke dobijaju sertifikat. Do sada je primljeno oko 1.700 prijava za polaganje ispita. Zaključno sa decembarskim ispitnim rokom 2011. godine, polagalo je 1.650 kandidata, a položilo 1.045 kandidata.

Centar ujedinjenih nacija za razvoj kapaciteta u javnim nabavkama uvrstio je model sertifikacije u Srbiji kao primer „dobre prakse”, kako se profesionalizacija u javnim nabavkama uspešno sprovodi na ekonomičan način, uz značajne pozitivne efekte na profesionalizaciju  javnih nabavki.

Međutim, u Upravi ističu da nije dovoljno samo profesionalizovati ljude koji obavljaju poslove javnih nabavki. Službenici moraju imati odgovarajuće uslove za rad, ali i da budu oslobođeni od bilo kakvog uticaja i pritisaka.