Izgradnja Beogradskog železničkog čvora, jednog od najvažnijih sistema u železničkoj mreži Srbije, mogla bi da bude nastavljena s proleća, kada se očekuje početak realizacije projekata iz nedavno dogovorenog „ruskog kredita”. Svih 800 miliona dolara, koliko su istočni partneri spremni da ulože u Srbiju, biće namenjeno razvoju železnice, a uz „Beogradski železnički čvor”, prioritetni projekti koje je kandidovalo Ministarstvo za infrastrukturu jesu izgradnja pruge Valjevo – Loznica i modernizacija trase Beograd – Bar. Prvenstvo na listi prioriteta unutar prestoničke mreže imaće završetak železničke stanice Beograd centar („Prokop”), izgradnja drugog koloseka prema Pančevu i zidanje tehničko-putničke stanice Zemun. U razgovorima sa ruskom stranom odlučeno je da ova tri projekta budu prioritetno kandidovana za sredstva iz kredita...
Izgradnja Beogradskog železničkog čvora, jednog od najvažnijih sistema u železničkoj mreži Srbije, mogla bi da bude nastavljena s proleća, kada se očekuje početak realizacije projekata iz nedavno dogovorenog „ruskog kredita”.
Svih 800 miliona dolara, koliko su istočni partneri spremni da ulože u Srbiju, biće namenjeno razvoju železnice, a uz „Beogradski železnički čvor”, prioritetni projekti koje je kandidovalo Ministarstvo za infrastrukturu jesu izgradnja pruge Valjevo – Loznica i modernizacija trase Beograd – Bar.
Milutin Milošević, direktor „Beogradskog železničkog čvora”, za „Politiku” kaže da će prvenstvo na listi prioriteta unutar prestoničke mreže imati završetak železničke stanice Beograd centar („Prokop”), izgradnja drugog koloseka prema Pančevu i zidanje tehničko-putničke stanice Zemun.
– U razgovorima sa ruskom stranom odlučeno je da ova tri projekta budu prioritetno kandidovana za sredstva iz kredita. Načelno je dogovoreno da mi do 1. aprila dostavimo projektnu dokumentaciju, a partner će se izjasniti o modelima i načinu finansiranja – rekao je Milošević.
Ruski aranžman bi dakle mogao da stavi tačku na projekat započet 1977. godine. Procena je da bi za osposobljavanje „Prokopa” bilo potrebno 145 miliona dolara.
– Tim novcem mogli bi da se završe nedostajući koloseci, izgradi stanična zgrada i objekat poveže sa autoputem. U tu sumu ne ulazi izgradnja poslovnog centra na gornjoj ploči stanice, već samo ono što je neophodno da bi „Prokop” proradio u osnovnoj nameni.
– Građevinski, to je lako izvodljiv posao i ne bi trebalo da traje duže od dve do dve i po godine – istakao je Milošević.
On je podsetio da su „Železnice” iz sredstava grada Beograda nedavno adaptirale koloseke pet i šest, odnosno izgradile levi banatski kolosek kojim garniture „BG voza” saobraćaju od „Prokopa” do stanice „Vukov spomenik”.
Prema najavama iz ministarstva, glavni izvođači projekata iz „ruskog aranžmana” trebalo bi da budu „Privredno društvo za građenje, remont i održavanje pruga” (ZGOP) iz Novog Sada i „Zarubežstroj tehnologija”, kćerka firma Ruskih železnica.