Investicije - Srbija

Sami plaćamo strane investicije

Podsticajima koje daje za poljoprivredu, Srbija se ne može baš pohvaliti, ali zato, kada je reč o uslovima koje nudi investitorima, u okruženju nam nema premca.

Osim niskih poreza i jeftine radne snage, onima koji žele da ulažu kod nas, po radnom mestu nudi se od 2. 000 do čak 10. 000 evra.

Prema ovim ciframa, ukupni podsticaji države u nekim slučajevima pokrivaju i polovinu ulaganja investitora. Nije loše u Srbiji biti investitor.

Osim što dobije besplatno zemljište, poreske olakšice, polovinu troškova kompletne investicije, često na kraju platimo mi. Pogledajte ispod kako izgleda računica na primeru korejske kompanije JURA koja u Nišu pravi fabriku električnih kablova.

I dok ekonomisti smatraju da se ovakvim modelom privlačenja investitora samo povećava javni dug, u ministarstvu ekonomije tvrde da se uložene pare jako brzo vrate.

Međutim, računica države je drugačija.

„Najskuplje je kada nemate posao. Zato je sada država usvojila takav program da pokrijemo deo troškova investitorima, samo da bi zaposlili naše građane, a to se višestruko vraća u veoma kratkom periodu. Ako vi date Juri 10 miliona evra da napravi fabriku u Nišu, a ona zaposli dve hiljade radnika, izračunate samo koliko iznosi godišnji fond zarada, izračunate koliko će izvesti robe, konkretno ova fabrika će u jednoj godini izvesti robe u vrednosti od 15 miliona... Vi za jednu godinu vratite više nego što ste uložili“, kaže Dinkić.

Stručnjaci za strana ulaganja smatraju da ovakav model privlačenja investitora nije dobar, jer je za investitore, posebno strane, veliki plus već to što je u Srbiji jeftina radna snaga.

„Oni su već vrlo jeftino planirali da izgrade tu fabriku, da zaposle ljude, dobili su stimulaciju od lokalne samouprave u vidu zemljišta i infrastrukture, nije uopšte bilo neophodno da im se pokloni još 7-8 miliona, a da se ne uzme da to bude akcionarski kapital, pa da se uzme određeni broj akcija. To bi bilo sasvim prirodno jer bi onda država učestvovala i u podeli profita“, kaže Mahmud Bušatlija, savetnik za strana ulaganja.

Ministar Dinkić, međutim, ne misli da je partnerski odnos sa investitorom isplativiji.

„Investitori ne žele da imaju administraciju koja im se meša u poslovne odluke. Svi oni koji dobro znaju ekonomiju mogu da kažu da je tržišno odlučivanje uvek najbolje“, smatra Dinkić.

Za svako novo otvoreno radno mesto država plaća od 2. 000 do čak 10. 000 evra, koliko može da dobije neko ko hoće da ulaže, recimo, u Zaječar.

U agenciji za strana ulaganja kažu da za bespovratan sredstva mogu da računaju svi koji ispune uslove konkursa, kao i da se novac isplaćuje u tranšama.

„Investitor je u obavezi da 6 meseci obaveštava Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza o dinamici realizacije projekta, a sva ta sredstva su obezbeđena bankarskim garancijama prvog reda koje smo mi u mogućnosti da aktiviramo na naš prvi pisani poziv“, objašnjava direktor Agencije za strana ulaganja Božidar Laganin.

I pored kontrole, loših ulaganja je bilo.

Britanska tekstilna kompanija “Alena” svojevremeno je dobila 3 miliona evra, za otvaranje 3.000 novih radnih mesta.

Projekat je propao, radnici nisu zaposleni a država je tek posle dve godine uspela da vrati uloženi novac.

Na isti način raskinut je ugovor i sa kiparskom firmom Zamber.