Zvanični podaci od svega 83,35 miliona evra priliva direktnih investicija u prva dva meseca ne ulivaju poverenje, ali u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza ne nameravaju da povuku najavu da će Srbija ovu godinu završiti sa oko četiri milijarde dolara stranih investicija. Niko od ulagača sa kojima pregovaraju poslednjih meseci nije se povukao.Do kraja 2011. godine u zemlji bi trebalo da proradi još oko 50 domaćih i 12 velikih stranih kompanija. Među onima koji bi proizvodnju preselili u Srbiju je renomirana austrijska kompanija koja proizvodi gasnu opremu, danski „Grundfus“, proizvođač pumpi za vodu, francuski „Sažem“, kao i američki „Sitel“, kol-centar koji širom sveta zapošljava 55.000 radnika. Potencijalne lokacije su obilazili predstavnici „Boša“ i „Svarovskog“.
Zvanični podaci od svega 83,35 miliona evra priliva direktnih investicija u prva dva meseca ne ulivaju poverenje, ali u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza ne nameravaju da povuku najavu da će Srbija ovu godinu završiti sa oko četiri milijarde dolara stranih investicija.
- Niko od ulagača sa kojima pregovaramo poslednjih meseci nije se povukao - ističe, u razgovoru za „Novosti“, Goran Džafić, zamenik direktora SIEPA.
- Do kraja 2011. godine u zemlji bi trebalo da proradi još oko 50 domaćih i 12 velikih stranih kompanija.
Među onima koji bi proizvodnju preselili u Srbiju je renomirana austrijska kompanija koja proizvodi gasnu opremu, danski „Grundfus“, proizvođač pumpi za vodu, francuski „Sažem“, kao i američki „Sitel“, kol-centar koji širom sveta zapošljava 55.000 radnika. Potencijalne lokacije su obilazili predstavnici „Boša“ i „Svarovskog“.
- To su velike kompanije koje pažljivo donose odluke o ulaganju i biraju detaljno lokacije - kaže Džafić. - U pregovorima smo sa kooperantima „Huga Bosa“. Ne govorimo o imenima, jer kompanije ne žele da se to čuje zbog konkurencije.
Stranci i dalje pri izboru lokacije vode računa najpre o blizini dobrog putnog pravca, opremljenosti zone i efikasnosti lokalne samouprave. Važna je, naravno, i visina subvencije koju država odobrava.
- Zaista postoje neodgovorne samouprave u kojima je birokratija na prvom mestu - objašnjava Džafić.
- Svakom investitoru treba pomoći. Niko od njih ne traži da se krši zakon. Mi smo kroz „giljotinu propisa“ zahtevali da, ako državni organ ne odgovori za 30 dana, to znači prećutno odobrenje. Ako to nije u skladu sa zakonom, onda taj koji nije odgovorio na vreme treba da odgovara. U Beogradu ne možete da dobijete mesecima dozvolu, a ipak, u pitanju je glavni grad. Ljudi moraju da shvate da lokalne samouprave snose veliku odgovornost. Predlažemo izmene zakona kako bi one imale veća ovlašćenja i odgovornost, ali bi im se vratila i imovina.