Investicije - Srbija

Slabi izgledi za dobru žetvu kukuruza širom Evrope

Sumorne slike od sunca spaljenih biljaka i plodova voća, kao i suva ispucala zemlja, posebno u delovima Vojvodine, nagoveštavaju da ćemo neizostavno zbrajati gubitke od ovako ekstremne nepogode koja je zahvatila i čitavu Evropu.

Postoji nadi da se ipak neće ponoviti katastrofalna 2012, kada je suša praktično prepolovila biljnu proizvodnju i unepovrat odnela oko dve milijarde dolara – na koliko je procenjen gubitak srpskog agrara u toj godini.

Do berbe kukuruza u Srbiji, za čije se prinose najviše strahuje, ostalo još oko mesec dana.

Pojedini stručnjaci smatraju da situacija s nedostatkom vlažnosti u zemljištu nije podjednako loša u svim delovima Srbije, kao i da bi ova godina, ukoliko uskoro bude padavina, mogla da bude nešto bolja od prethodne, takođe sušne.

Međutim, šanse da se drastičnije poboljša situacija s prinosima najznačajnijeg izvoznog poljoprivrednog proizvoda sve su manje, smatra agrarni analitičar Žarko Galetin. Procenjuje da će soja i kukuruz, usled visokih temperatura i nedostatka vlage, verovatno značajno podbaciti, dok za suncokret, koji je i inače najotporniji na manjak vlage, očekuje solidan rod od oko 700.000 tona, što je sasvim dovoljno za naše potrebe i izvoz.

– Velike suše nisu uticale na prinos pšenice u Srbiji. Bojim se da ćemo imati loše proizvodne rezultate kod ovih ostalih žitarica – ističe naš sagovornik. Prema njegovom mišljenju, oni će biti zadovoljavajući na nivou zadovoljenja domaćih potreba, ali s manjim izvoznim potencijalom.

Kako kaže, čak i da u ovom trenutku padne jedna ozbiljna kiša, ona najvećem broju hibrida kukuruza ne bi značila ništa.

– Kiša je zakasnila, možda može nešto malo da popravi prinos, ali ništa značajno – smatra naš sagovornik i dodaje da neke prognoze idu i dotle da se sadašnja situacija može porediti sa sušnom 2017, pa čak i katastrofalnom 2012. godinom. Ova godina prilično ga podseća na prošlu, kada je pšenica bukvalno „pobegla” od suše. Imali smo odličnu žetvu žita, a onda su došle julske suše koje već godinama prave problem.

– Sada imamo sličan scenario, ali mislim da je i nešto gore stanje. U 2021. kukuruz je rodio u proseku 5,9 tona po hektaru. Ako ove sezone budemo imali pet tona po hektaru, morali bismo da budemo zadovoljni. To bi bio ukupan rod od oko pet miliona tona. Naravno, u nekim regionima će biti bolje u nekim lošije. U Banatu je katastrofalno, suša je velika, jako je malo bilo padavina. Prilično je loša situacija – ističe Galetin.

Alarmantno stanje je i u velikom delu Evropske unije. Gotovo polovina teritorije EU u opasnosti je od teške i dugotrajne suše koja bi mogla da umanji dobitke u proizvodnji hrane, navodi se u julskom izdanju „Monitoringa useva u Evropi”.

Po proceni Evropske komisije, trenutno je 46 odsto teritorije izloženo upozoravajućim nivoima suše, a još 11 odsto u stanju pripravnosti, što analitičari smatraju izuzetno zabrinjavajućim, preneo je portal „Agroklub”. Nedostatak vode u zemljištu je sve očigledniji, a usevi pod vegetacijskim stresom. Veliki je pritisak na poljoprivredne sisteme, a potencijal i prinosi useva su smanjeni. Najviše su ugrožene Francuska, Rumunija i Mađarska, ali i nekoliko mediteranskih regija – uključujući Italiju, Španiju i južnu Grčku. Situacija u Mađarskoj je dramatična. U nekim regijama, ističe se, sadržaj vlage u zemljištu je blizu nule, a ova država najavljuje drastičan pad prinosa, što će ugroziti količine dostupne stočne hrane i prehrambenu sigurnost.

I služba Evropske unije za praćenje useva MARS smanjila je svoje prognoze prinosa za sve letnje useve, uključujući kukuruz, zbog toplog i suvog vremena u mnogim delovima svoje teritorije. Visoke temperature i retka kiša naštetile su evropskom usevu kukuruza, dodatno umanjujući izglede za dobru žetvu nakon što su neke zemlje zabeležile pad zasada pod ovom kulturom, navodi se u julskom izveštaju. Procenjuje se da će u jesenjoj žetvi prosečan prinos kukuruza u zrnu u EU biti 7,25 tona po hektaru, što je za 7,8 procenata manje od petogodišnjeg proseka. Prinosi letnjih useva najviše su stradali u regionima koji su već pogođeni dugotrajnim deficitom kiše, kao što su veliki delovi Španije, južne Francuske, centralne i severne Italije, centralne Nemačke, severne Rumunije, istočne Mađarske i zapadne i južne Ukrajine, saopštio je MARS.

Smanjene su i projekcije prinosa šećerne repe na četiri odsto ispod petogodišnjeg proseka. Ozimi usevi, za koje je žetva završena ili je gotovo završena, ostaju blizu petogodišnjeg proseka u EU.

Gubici i u voćnjacima

Suše i njenih negativnih posledica nisu pošteđeni ni voćari. Profesor dr Zoran Keserović nedavno je izjavio kako očekuje da će suše uticati na smanjenje prinosa od 10 do 15 procenata, što je veliki udeo od ukupnih 1,5 miliona tona i značajan gubitak za Srbiju.

Kako je rekao, prilagođavanje klimatskim promenama neophodno je, a pri podizanju zasada treba postaviti protivgradne mreže koje štite ne samo od grada već i od ožegotina.

Dr Aleksandar Leposavić, jedan od vodećih stručnjaka za voćarstvo iz Instituta za voćarstvo u Čačku, objasnio je za naš list kakve posledice ostavlja suša u voćnjacima i zašto plodovi gube slast usled ovako visokih temperatura. On napominje da ekstremno visoke temperature (35–40 stepeni Celzijusa) izuzetno negativno utiču na kondiciono stanje većine voćarskih kultura.

– Praktično rečeno, u slučajevima kada temperature vazduha dostižu ove vrednosti, najveći broj voćnih vrsta koje se gaje u Srbiji ulaze u stanje fiziološkog stresa u kojem ne uspevaju da iz korena do lista sprovedu količine vode koju odaju transpiracijom (disanjem) – objašnjava Leposavić.

U takvim situacijama biljke reaguju zatvaranjem stoma i prekidaju fiziološke funkcije do momenta snižavanja spoljašnje temperature ispod tih 35 stepeni. Dok traje ovo stanje, dodaje, čak i u uslovima dovoljnih količina vode ona se slabo i neracionalno usvaja. Najdrastičnije posledice zabeležene su kod maline, kupine i visokožbunaste borovnice u svim proizvodnim rejonima, a šteta je nastala i kod šljive i jabuke.

– Zbog temperaturnog šoka kod maline je došlo do znatnog skraćenja procesa berbe. Negativan uticaj ogleda se i u smanjenju veličine i kvaliteta plodova. Najizrazitije su masovne pojave belih fleka i ožegotina na vrhu i osunčanoj strani ploda maline, nejednako sazrevanje i vraćanje boje zrelih plodova iz crne u crvenu kod kupine (koja je u punoj berbi), čime im se značajno umanjuje upotrebna i tržišna vrednost – objašnjava naš sagovornik i dodaje da je kod šljive već sada zabeležena pojava ožegotina na deblu i listovima. U zavisnosti od daljih uslova, može se očekivati ubrzano sazrevanje, kao prevremeno i pojačano otpadanja plodova.

– Nasuprot uvreženom mišljenju koje vlada u našem narodu da sunčano vreme i visoke temperature doprinose poboljšanju kvaliteta plodova voća, u stvarnosti je sasvim suprotno. Usled ubrzanog i prisilnog sazrevanja plodovi voća koje zri u stanju fiziološkog stresa manje su slatki i slabijeg su ukusa u odnosu na plodove koji sazrevaju u normalnim okolnostima – napominje dr Aleksandar Leposavić.