Investicije - Srbija

Svi kasnili – Srbija plaća

Austrijska „Alpina” za izgradnju mosta kod Beške dobiće 5,64 milijarde dinara ili oko 55 miliona evra.

Toliko su „Putevi Srbije”, kako je „Politika” već pisala, spremni da plate. Ali to, ipak, nije sve. Preostalo je da se partneri dogovore o opravdanosti produženja roka izgradnje, jer će, kako su „Putevi Srbije” prekjuče najavili, „Alpina” zbog toga najverovatnije pokušati da zatraži dodatni novac. Prema računici Austrijanaca, koja je ranije ispostavljena investitoru, novo premošćavanje Dunava koštalo bi oko 90 miliona evra.

Ko je kriv što je od ugovaranja izgradnje mosta do njegovog završetka proteklo pet godina, da li su opravdano prekoračeni rokovi i koliko je sve to eventualno koštalo, odgovor nismo mogli da dobijemo budući da Nevenka Sinđić, direktorka beogradskog predstavništva ove austrijske kompanije, nije odgovarala na telefonske pozive.

U „Putevima Srbije” pak priznaju da je u samom startu bilo kašnjenja pri izdavanju urbanističkog akta „što se može smatrati opravdanim zahtevom izvođača za odštetu, kao i produžetak rokova usled obima naknadnih radova koji nisu bili poznati u vreme izrade tendera”. S obzirom na to da su svi tehnički detalji usaglašeni, kako navode u pisanom odgovoru, detaljnom analizom biće utvrđeno da li je izvođač opravdano ili neopravdano završio most tek 30. septembra prošle godine.

– Prema ugovoru, ukoliko izvođač neopravdano kasni predviđeni su penali, 0,05 odsto po danu, odnosno maksimum 10 odsto od ugovorene cene. Ako izvođač uspe da dokaže opravdanost produžetka roka, njegovi zahtevi biće vrednovani – najavljuju u „Putevima Srbije”.

U ovom javnom preduzeću podsećaju da su izgradnju nadgledale kompanije „Skot Vilson” i „Most projekt”, dok su tehničku pomoć pružale po jedna francuska i američka firma. Projekat su periodično kontrolisali i pregledali konsultanti Evropske banke za obnovu i razvoj.

– Ispostavljene odštetne zahteve nezavisno su vrednovale kompanije koje su nadgledale gradnju. Njihove procene prihvatili su investitor, to jest „Putevi Srbije” i finansijer EBRD. To je prihvatila i „Alpina”. To podrazumeva da je dogovor obostrano prihvaćen – navedeno je u pisanom odgovoru „Puteva Srbije”.

Goran Rodić, sekretar udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije, kaže da je utvrđivanje činjenice, ko je „kriv” za produženje roka izgradnje, ključno za određivanje konačne cene mosta. Ukoliko je to investitorova zasluga, „Alpina” može da dobije naknadno novac na ime poskupljenja cene materijala.

– Oko toga nema pogađanja. Lako je proverljivo to što „Alpina” tvrdi da je ugradila mnogo više materijala nego što je ugovoreno. Papiri i činjenice sve govore i nema mesta pogađanju po principu ja tebi dođem ovoliko ti meni onoliko – kaže Rodić.

Na pitanje kako je došlo do toga da cena mosta s ugovorenih 33,7 naraste na 55 miliona evra, Rodić kaže da očigledno nije dobro urađen projekat i predračun. Most je, podseća on, građen po međunarodnom standardu „žuti Fidik”, koji predviđa da se izvođaču poveri posao na osnovu idejnog projekta i da on posle izradi glavni projekat.

– Kada se u toku projektovanja radi predračun toleriše se odstupanje do 10 odsto. Na gotov projekat prihvatljivo je odstupanje od tri odsto ugovorene vrednosti. Ovo je praksa, i u slučaju da je projekat dobro urađen, nema većih odstupanja – objašnjava Rodić.

Prema mišljenju mostograditelja Ljubivoja Kostića, potpredsednika Udruženja građevinskih inženjera Srbije, u ovom slučaju su podbacili domaći pregovarači. Izgradnju, prema njegovom mišljenju, nisu smeli da ugovaraju bez projekata i sa puno nepoznanica.

– Žurili smo da dobijemo most što pre, ali nas ta žurba nikuda nije dovela. Trebalo je da se držimo tradicije. Uraditi sve proračune pa tek ulaziti u posao, jer kada u kapitalnu investiciju ulazite bez projekata ne znate čemu da se nadate. Projektovanje smo prepustili stranoj kompaniji i ona je radila kako njoj odgovara. Nadzorni organ je takođe bila strana kompanija. Mi smo to nemoćno posmatrali. Ispali smo kao onaj što poslednji ostane u kafani i mora da plati ceh za sve – kaže Kostić.

On kaže da „Alpina” nema nikakvog opravdanja da traži naknadni novac za prekoračenje rokova izgradnje.

– Kod Beške već postoji most i on je bio pokazna vežba za sve što ih očekuje. Tako da ne prolazi priča da nisu znali za postojanje klizišta. To su samo izgovori. Čim su počeli da kasne s njima, trebalo je raskinuti ugovor. Ali pošto smo ih „mazili i pazili” most smo dobili sa zakašnjenjem i po višoj ceni – smatra Kostić.