Iz ugla investitora i poznavaoca ekonomskih prilika, jedan od najbitnijih elemenata prilikom ulaganja jeste prinos, odnosno koliku dobit donosi neka investicija, a u nastavku vam dajemo tri najbezbednije ideje za ulaganje.
Gde je danas najbolje i najsigurnije uložiti novac, pitanje je na koje ni najveći ekonomski stručnjaci ni investitori ne mogu odgovoriti, a da ne rizikuju da bar malo ne pogreše. Ali ono što što sa sigurnošću tvrde, jeste da su mogućnosti brojne i da naši građani danas vrlo lako mogu investirati i na američko i na evropsko tržište, ali i na srpsko. Pitanje je samo šta ko želi i koliki rizik je spreman da podnese.
Iz ugla investitora i poznavaoca ekonomskih prilika, jedan od najbitnijih elemenata prilikom ulaganja jeste prinos, odnosno koliku dobit donosi neka investicija, pa prema tome nije isto da li je to 2%, 5% ili 7% godišnje zarade.
Veća zarada nosi sa sobom i veći rizik ulaganja, a druga bitna stavka je porez, jer se ne oporezuje isto dividenda (30% za američke akcije, i 15% za naše prilike), u odnosu na kamatu (15% porez na kamatu za eurske depozite, I 0% poreza na kamate na oročene dinare) i u odnosu na kapitalnu dobit (porez je 15%, ili 0% posle 10 godina držanja investicije u vlasništvu), tako da je savet investitora da prilikom svake opcije treba sve karte staviti na sto. Donosimo vam top tri ideje gde da uložite novac ako želite brzi povrat investicije.
Oročeni depozit u bankama
Kada govorimo o srpskom ulaganju, Nemanja Antić, direktor firme "Military shop" kaže za "Blic Biznis" da je jedan od najpoznatijih načina štednja u banci na oročeni period. Kako kaže imajući u vidu trenutnu situaciju na ovom polju ovaj vid može biti vrlo isplativ i siguran, ako se ima u vidu jedan faktor.
"Zbog rasta kamatnih stopa kao odgovora na inflaciju imamo situaciju da su oročeni depoziti u bankama u Srbiji izuzetno lukrativni ovih meseci i dosežu do 6 i 7 % godišnje dinarske kamate na oročene dinarske depozite, plus nema poreza na kamate u tom slučaju. Mislim da je to interesantan prinos pogotovo što su vam pare u zemlji, uvek su vam dostupne, rizik praktično ne postoji ako je visina depozita do 50.000 evra u dinarima (jer Država osigurava sve depozite do tog iznosa) i jako interesantno na dinarske depozite u Srbiji se ne plaća kamata od 15 odsto, treba reći da ako imate i više od 50.000 evra da oročite, najbolje da iznos podelite po bankama. Tako imate osigurano, od države, praktično daleko veću sumu", kaže on.
Kupovina duga Srbije
Prema rečima našeg sagovornika, još jedna interesantna domaća investicija za plasiranje novca u evrima je kupovina duga Srbije koji se od skoro nalazi listiran na bečkoj berzi. Kako kaže zarada po tom dugu za sve devizne ulagače je do 6,5%, a ulaganja su garantovana od strane države Srbije u neograničenom iznosu, takođe ni u ovom slučaju nemate oporezivanja. Pre samo nekoliko meseci ulaganje u iste obveznice je donosili prinos od čak 8%, za one koji su uložili tada.
"Iznos novca koji se uplaćuje je oko 100.000 evra za jače ulagače. Srbija u potpunosti garantuje isplatu i kupona i nominalne vrednosti obveznice, i u ovom slučaju oslobođeni ste plaćanja kamata na taj prihod. Tako da ukupna zarada izađe preko 6% u eurskoj denominaciji", kaže Antić.
Koje su najpametnije i najbolje investicije, naš sagovornik kaže da bi tu trebalo biti vrlo oprezan, jer nije samo zarada ono što treba da motiviše ulagače već i rizik da se ta zarada ne desi, a i oporezivanje treba razmotriti.
"Može se desiti da vam u određenim ulaganjima propadne cela investicija zato bi u slučaju plasiranja novca savetovao ulagačima da mere i prinos i rizik. Rizik je da zaradite manje ili da vam propadnu uložene pare", kaže Antić.
Fondovi za nekretnine
Tržište nekretnina kod nas postalo je vrlo aktuelno poslednje tri godine. Mnogi smatraju da je kupovina ulaganje u nekretnine danas dobra investicija. Međutim, naš sagovornik navodi opciju koja je još isplativija i to na dugoročni period a za koju možda mnogi sa naših prostora nisu ni čuli.
"Preporučio bi stabilne nekretninske fondove iz SAD npr Omega Healthcare Investors. Oni vode Real estate biznis u Americi vezano za zdravstvenu zaštitu ljudi, generalno starije populacije. Dividende ovde se oko 9%. Interesantno je da je Amerika rastuća populacija i sve veći broj građana vidi činjenicu da će jednog dana otići u neki od domova, takođe oni to tamo u Americi mogu i da plate, a Omega Healthcare investor ima veliku podršku lokalnih demokrata i političkih funkcionera i redovne demokratske administracije. Redovni su isplatioci dividendi. Ulagač u ovu kompaniju može da računa na stabilan dividendni prinos od 9% i rast cena same akcije, kao I potencijalni efekat jačanja dolara kao valute", objašnjava Antić.
Kada je u pitanju kanadsko tržište kapitala, za naše najkonzervativnije ulagače, ljude koji žele da zarade i da sačuvaju svoj kapital Antić navodi kompaniju Enbridge.
"To je kompanija za gasovod i energiju, koja je stacionarna u Kanadi u Kalgariju. Cena je negde oko 40 dolara i ima stabilne dividende oko 7 do 8 odsto. Oni se bave prenosom i čuvanjem gasa i imaju izgrađenu fiksnu mrežu po celoj Kanadi i važno je istaći da je njihov model jako teško kopirati i jako je teško biti konkurent nekom ko ima fiksnu infrastrukturu u cevovodima", kaže sagovornik. Treba istaći i da je Kanada useljenička zemlja, te da je broj domova koji koriste mrežu gasovoda sve veći, takođe tamo za sada neće biti toplije.
Za ljude koji imaju odbojnost prema riziku naš sagovornik preporučuje da pogledaju kompanije iz kategorije "dividendne aristokrate" i "dividendni kraljevi".
"To su kompanije u Americi koje zadnjih 25 godina konstantno isplaćuju dividende svojim akcionarima. To su kompanije 3M, Caterpillar Inc, Walmart, Chevron, Mc Donalds... Dividendni kraljevi su kompanije koje zadnih 50 godina isplaćuju dividende svojim akcionarima. Neki od njih su Coca Cola, Colgate, Palmolive, Pepsi, Jonson Jonson, i tu se radi o kvalitetnim i sigurnim investicijama", ističe Antić.
Važno je proceniti rizik
Kod svake investicije postoji i određeni rizik. Nikada je on veći, nekada manji. Stručnjaci i poznavaoci prilika na ovom polju kažu da to nije razlog da se od investiranja odustane, već da treba pokušati da se on vrednuje u pojedinačnim investicijama. Svako bi treba da prihvati rizik ulaganja koji on lično kao ulagać je kadar da podnese, posebno bih istakao da veći prinosi po pravilu nosi i veće rizike.
"Šta je rizik? To je šansa da vam se prinos na investiciju ne desi odnosno da vam propadne ulaganje. Za sve investitore, crvenu strelicu bih upalio za dugoročnost odnosno koliko ste spremni dugo da čekate da se ta investicija isplati i koliko dugo možete da ostanete bez svog novca prilikom tog ulaganja i koliko dugo je vaša investiciona perspektiva velika. Nije isto ako ste ulagač na mesec dana ili 11 godina", kaže Antić.
On zaključuje da treba imati u vidu da se na berzi dešavaju i bankroti, čega svi ulagači moraju da budu svesni. Da prilikom ulaganja ulože onaj iznos od koga su spremni da se oproste, i da ga izgube.
Čak 90 odsto biznisa propadne u prve dve godine
Prema rečima našeg sagovornika Nemanje Antića, možda i najrizičnije ulaganje, ako vrednujemo podatak da 90% pokrenutih biznisa de facto propadne posle 2 godine poslovanja, a 5 godina kasnije, još njih polovina propadne.
"Pokretanje sopstvenog posla deluje kao ulaganje u zaradu koju možemo da kontrolišemo, jer ko on nas samih bolje poznaje naš posao, koji smo mi lično pokrenuli. Deo koji opšta javnost preskače kod ovog vida ulaganja, za Biznis ulaganje, osim ulaganja novca 100.000 evra recimo, kao primer suma, potrebno je još mnogo toga, a tiče se temperamenta, edukovanja, preduzetničkog duha, pravog izbora zaposlenih i partnera, dosta soft skila, kasnije i povoljnog dodatnog finansiranja, a to često ne zavisi od nas", naglasio je Antić.
On objašnjava da je klasično ulaganje situacije gde samo uložite novac, i čekate povrat investicije kroz rente, kamatu, prinos ili dividendu, ali kod pokretanja biznisa, praktično imate i radno mesto, i dodatnu direktorsku odgovornost, odgovarate pred zakonom, dajete menice, i garantujete svom imovinom za sve lose što se desi, zaključio je Antić.