Sa razvojem destilerija za proizvodnju voćnih rakija uposlili smo domaću mašinsku industriju, domaće voćarstvo i neke prateće industrije, poput proizvodnje ambalaže, dizajnerskih službi, marketinga.
– Smatram da za sada imamo svetlu rakijsku perspektivu – rekao je za „Čačanski glas” dr Branko Popović iz Instituta za voćarstvo iz Čačka koji je izabran i za novog predsednik Komisije za senzorno ocenjivanje kvaliteta jakih alkoholnih pića na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, koji će ove godine biti održan od 18. do 23. maja.
Inače, Popović je kako je „Politika” nedavno pisala angažovan i na jednom izuzetno važnom projektu savremene tehnologije koja bi u bližoj budućnosti mogla da počne da se primenjuje u industriji alkoholnih pića ali i celokupnoj prehrambenoj industriji. Reč je o elektronskom nosu – uređaju koji bi najpre mogao da dobije značajnu i konkretnu primenu u proizvodnji rakije i bude od pomoći posebno velikim proizvođačima ovog pića.
Kada je reč o proizvodnji šljive i rakije Popović kaže da imamo razloga da se ponosimo.
– Naše sorte šljive zastupljene su širom regiona. Institut se ozbiljno uhvatio u koštac i sa očuvanjem naših starih autohtonih sorti šljive i drugog voća, koje predstavljaju izuzetnu sirovinu za proizvodnju vrhunskih rakija, tako da pružamo veliki doprinos razvoju naše šljivovice i drugih voćnih rakija, kao i drugih jakih alkoholnih pića na teritoriji Srbije, ali i šire u regionu – napomenuo je Popović za ovaj list.Poznato je da u Srbiji ima više od 1.000 registrovanih destilerija koje ulažu ozbiljna sredstva u proizvodne kapacitete i samu proizvodnju.
Postoje mnogo veće destilerije u nekim drugim krajevima Srbije, nego što su u čačanskom kraju. Ljudi ulažu milionske sume, posmatrano u evrima, u izgradnju novih destilerija i podruma rakija sa najsavremenijom opremom koja je potrebna da bi se dobile sazrele rakije vrhunskog kvaliteta, bez ikakvih mana, koje mogu da zadovolje ukuse potrošača širom sveta.
– Najvažnije je što se svet i Evropa upoznaju sa ukusima i mirisima iz Srbije, koji im do sada nisu bili poznati, jer više piju neka druga jaka alkoholna pića. Naša zemlja se uključila da podrži šljivovicu tek pre nekih desetak godina, tako da još nismo dostigli odgovarajući nivo sa količinama i kvalitetom. Na dobrom smo putu, kapaciteti za proizvodnju vrhunskih rakija se povećavaju, ulažu se velike sume novca u destilerije i izgradnju novih podruma, u tehnologiju, znanje, kaže Popović.
Dodaje da destilerije zapošljavaju mlade tehnologe i šalju svoje rakije na sajmove na kojima se utvrđuje njihov kvalitet.
– Jedino se na taj način može utvrditi gde se nalaze naša jaka alkoholna pića, po kvalitetu, mirisu i ukusu, u poređenju sa drugima. Smatram da za sada imamo svetlu perspektivu i u tome treba istrajati, naročito sada, kada se radi na proizvodnji starih šljivovica vrhunskog kvaliteta za koje je potrebno dugogodišnje odležavanje u drvenim burićima, bez korišćenja nekih alternativnih načina sazrevanja rakije, da bismo dobili neke luksuzne brendove – rekao je dr Popović.