Investicije - Srbija

Ulaganja iz Italije pod znakom pitanja

Ekonomska kriza koja drma Italiju neće uticati na poslovanje „ Fijata, Banke Inteze, Unikredit banke, „Benetona“ i ostalih italijanskih kompanija koje su već u Srbiji.

Ipak, ekonomisti i pojedini predstavnici države upozoravaju da bi eskalacija krize u Italiji mogla da stopira nove investicije iz ove zemlje.

U „Fijatu” zbog skore promene rukovodstva u Srbiji nisu hteli da javno kometarišu događaje u matičnoj zemlji, ali nezvanično saznajemo da se planovi ovog giganta u Kragujevcu ne menjaju.

- „Fijat“ je multinacionalna kompanija koja ima centralu u Italiji, ali odlično posluje. Ne očekujem bilo kakav zastoj u tom delu. Imao sam priliku da se upoznam sa novim direktorom „Fijat automobili Srbija” Antoniom Čezare Ferarom, koji ima zadatak da uskoro u pogon pusti novu proizvodnju. Na obuci su trenutno i direktori i rukovodioci iz Srbije koji će raditi u „Fijat automobili Srbiji“ - kaže gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović.

Pored „Fijata“, jedna od najvećih ulaganja stigla su sektor tekstilne industrije. „Golden lejdi” je uložio oko 90 miliona evra u Valjevu i Loznici i zaposlio 2.000 radnika.

- Mi smo kompanija koja ne radi samo na matičnom tržištu, tako da i ako je došlo do izvesnog pada u poslovanju u matičnoj državi, to se kompenzuje na drugim tržištima - kažu za „Blic” u „Valiju”, fabrici ženskog rublja i čarapa, koji posluje u okviru „Golden lejdi”.

Štaviše, dodaju, postoje naznake da bi moglo da dođe do širenja proizvodnje jer je „Vali” za 11,5 miliona dinara kupio parcelu u naselju Beloševac, površine jednog hektara i 84 ara.

Slična je situacija sa „Benetonom” čiji su čelni ljudi pisali gradonačelniku Niša, Milošu Simonoviću i od grada zahtevali zemljište gde bi mogao da se izgradi novi proizvodni pogon i zaposli još 160 radnika. U pismu stoji da je fabrika tekstila „Niteks“ nedovoljna „Benetonu“.

Ipak, razloga za preterani optimizam nema, jer postoje naznake da bi u slučaju recesije u Italiji moglo da dođe do manjeg priliva investicija iz Italije.

- Italija je u krizi javnog duga, ali oni mogu to da reše, a da ne trpi tempo ulaganja u Srbiji. Ne mora da znači da će zbog javnog duga njihova privreda da padne u recesiju. Međutim, ako se recesija desi, bićemo u problemu s najavljenim investicijama kod nas - ocenjuje Aleksandar Miloradović, savetnik u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).

Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da sve zavisi koliko će se kriza ispostaviti ozbiljnom:

- Treba videti koliko će biti uspešan program budžetske štednje. Ukoliko program štednje bude imao negativne posledice po privredni rast u Italiji, to će svakako uticati i na njihove banke koje će morati da budu opreznije sa ukupnim kreditiranjem. Ako potraje neizvesnost, kao u slučaju Grčke, najbolje što se može očekivati da se novac ne povlači iz Srbije, ali bi kreditna podrška investiranju u Srbiju bi mogla da bude ograničenija. Konačno, italijanska privreda kao i grčka moraju da prođu kroz period ozbiljnih reformi, a to obično utiče na privrednu i investicionu aktivnost - zaključuje Gligorov.

Ipak u bankama sa matičnim centralama u Italiji kažu da građani i privreda ne treba da brinu.

- Banka Inteza je članica međunarodne grupacije Inteza Sanpaolo, najveće banke u Italiji i među deset najvećih banaka u evrozoni. Naša matična grupacija je prethodnom kvartalu povećala kapital za pet milijardi evra, Od samog početka globalne ekonomske krize, grupacija ni u jednom trenutku nije zaustavila ulaganja i u proteklih nekoliko godina investirala je četiri milijarde evra u tržišta na kojima posluje - kažu za 2Blic” u najvećoj banci na domaćem tržištu.

Sličan odgovor smo dobili i u Unikredit banci.

- Imali smo efikasnu poslovnu godinu u Srbiji. Uskoro ćemo započeti pripreme za još jedno značajno povećanje kapitala što potvrđuje naše planove - dalji razvoj poslovanja u Srbiji - kažu u toj banci.