Prošlo je nešto više od godinu otkako je ukinuta konverzija građevinskog zemljišta uz nadoknadu i već se osećaju prvi efekti.
Počela je izgradnja ili su u finišu pripreme za investicije vredne više stotina miliona evra. Konkretno, Kompanija "Filip Moris" u Nišu završava pripremne radove za ulaganje 100 miliona evra u novu fabriku, a isto toliko novca je opredelila Kompanija "Atlantik Štark", koja u Kumodražu pravi potpuno nove pogone za proizvodnju sneka.
Koliko je ova promena dobra i koliko je čekajući na nju Srbija izgubila za "Novosti" analizira beogradski advokat Igor Isailović. Ovaj fenomen poznat, kako kaže, samo nama, da samo kod nas koegzistira: pravo svojine, pravo trajnog korišćenja i pravo dugoročnog zakupa koje su u trenutku sticanja bili sinonimi dugo godina je predmet njegovog interesovanja.
- Pre više od petnaest godina sam se zalagao za besplatnu konverziju prava trajnog korišćenja i prava dugoročnog zakupa u pravo svojine jer je ovaj fenomen bio poznat samo nama, a sve druge investitore je masovno sprečavalo da investiraju svoja sredstva u privredu naše zemlje - kaže naš sagovornik. - Izmenama propisa 2010. je pravni galimatijas postao još veći. Tim izmenama propisa dozvoljena je besplatna konverzija za deo nepokretnosti dok su druge morale da prođu složen postupak konverzije uz naknadu koja se na kraju završavala kao konverzija bez naknade. Da pojasnim šta sam hteo reći bile bi mi potrebne sve stranice ovog dnevnog izdanja. Svi već znaju i glasno su šaputali da je konverzija uz naknadu blokirala sve investicije, da su finansijski efekti bili zanemarljivi i da bi porez na imovinu za izgrađene lokacije bio daleko veći nego što najbolje lokacije ostaju nerazvijene.
Kako precizira Isailović, prošlogodišnjim izmenama zakona o planiranju i izgradnji, izvršna vlast je napokon, hrabro dozvolila besplatnu konverziju.
- Veoma sam bio profesionalno srećan kada sam video da su zakonske novele i usvojene. Pažljivo sam pratio skupštinsku raspravu povodom ovog pitanja i bio sam zapanjen kojim žarom je opozicija bila protiv ovih izmena. Šok takve rasprave me je naterao da godinu dana nakon zakonskih novela saznam efekte primene novog zakona.
Prema rečima našeg sagovornika, najupečatljiviji efekat novog zakona jesu konverzije lokacija za industrijsku proizvodnju, odnosno lokacije koje će poslužiti za proširenje fabričkih krugova, a koje su ove investicije čekale i više decenija. Zarobljene lokacije koje su više od deceniju čekale proaktivnost izvršne vlasti su, kako kaže Isailović, na primer lokacije fabrike koji su lideri u konditorskoj industiji, prehrambrenoj industriji, farmaceutskoj industriji, duvanskoj industriji:
- Pouzdano znam da su neki od ovih građevinskih projekta već započeti a da je vrednost projekta preko pola milijarde evra. Ukoliko sve lokacije za koje je izvršena konverzija budu razvijene vrednost samo ovih, do sada izvršenih konverzija za industrijske lokacije biće i milijardu evra. Novi broj radnih mesta, kao i koristi koje će društvena zajednica imati od realizacije samo ovih projekata biće dovoljni da izmene ovog zakona okarakterišemo kao revolucionarne i najkorisnijim u poslednjim decenijama.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrasrukture Goran Vesić je saglasan da je dobra odluka bilo usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, izmena i dopuna kojim je, između ostalog, donesena odluka o ukidanju Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.
- Iako osporavana, često bez argumenata, bio sam uveren da se radi o ispravnoj nameri - nema dilema Vesić. - Vreme je najbolji pokazatelj kvaliteta odluka koje donosite, pa danas, godinu nakon ukidanja naknade za sprovođenje konverzije, sa zadovoljstvom konstatujem da je odluka bila više nego dobra.
U posmatranom periodu, napominje ministar građevinarstva, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije primila je 3.848 zahteva, pri čemu je 2.087 rešeno pozitivno i svega 389 negativno:
- Kao rezultat oslobađanja zemljišta za investicije, došlo je do značajnog porasta građevinske aktivnosti u Srbiji. U trećem kvartalu 2023. godine vrednost izvedenih radova porasla je u tekućim cenama za 19,3 odsto u odnosu na treći kvartal 2022. godine. Posmatrano u stalnim cenama, rast je bio 15,8 procenata. U četvrtom kvartalu 2023, vrednost izvedenih radova porasla je u tekućim cenama za 13,9 odsto u odnosu na četvrti kvartal 2022, dok je u stalnim cenama rast iznosio 11,1 procenat. Ukupno gledano, 2023. smo završili sa visokim rastom od 11,2 odsto, mereno u stalnim cenama.
Vesić otkriva da se pozitivni trendovi nastavljeni su i u 2024. godini:
- U prvom kvartalu, vrednost građevinskih radova porasla je za 22 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama zabeležen rast od 18,3 odsto, u odnosu na prvi kvartal 2023. godine. Prema najnovijim podacima, u drugom kvartalu ove godine, vrednost građevinskih radova porasla je za 14,9 odsto u tekućim cenama, odnosno 10,2 odsto u stalnim cenama, u odnosu na drugi kvartal prošle godine. Ono što bih posebno istakao jeste činjenica da, prema rezultatima istraživanja o efektima ukidanja naknade za konverziju, koju je radila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), čak 66 odsto onih koji su podneli zahtev za konverziju planira da ulaže u širenje proizvodnih kapaciteta. Očekuje se da će broj novih radnih mesta nakon realizovanja investicije u proseku biti oko 50 po investitoru. Čak 90 odsto privrednika zadovoljno je usvojenim izmenama i dopunama i navodi da će one imati pozitivan uticaj na njihovo poslovanje.
Na osnovu svega navedenog, Vesić kaže da je lako doći do zaključka da pozitivni rezultati predstavljaju kontinuitet koji je rezultat sistemskih promena koje su sprovedene:
- Srećan sam što je vreme demantovalo sve neverne Tome koji su napadali predložene promene stavljajući jeftini populizam ispred potreba privrede i države.
Potvrda stiže i iz privrede. Na tri lokacije gde je sprovedena konverzija bez plaćanja naknade u najskorijem roku biće izgrađene najmanje tri fabrike. Kako "Novosti" saznaju, Kompanija "Filip Moris" se sprema da na jesen obeleži početak radova na izgradnji novih fabričkih kapaciteta za proizvodnju bezdimnih duvanskih proizvoda. Ovim će, prema našim saznanjima, početi realizacija investicije vredne 100 miliona evra, koju je kompanija najavila prošle godine.
Potpredsednik Grupe za kafu, slatko i slano "Atlantik grupe" Mate Štetić za "Novosti" pozdravlja odluku Vlade Srbije:
- Dobra investiciona klima ključan je faktor za ulaganja, a konverzija zemljišta je apsolutno pomogla u odluci kompanije da se pokrene značajan investicioni ciklus u pogone "Atlantik Štarka" na lokaciji u Kumodražu. Ulaganje u ukupnom iznosu od 100 miliona evra, koliko planiramo uložiti u razvoj poslovanja s kafom i asortimanom slatkog i slanog sneka, posebno je važna za potrebe brenda "Smoki". U proširenje kapaciteta "Atlantik Štarka" već je u okviru ovog investicijskog ciklusa uloženo 20 miliona evra, ali izvoz "smokija" značajno raste i zahteva izgradnju sasvim nove fabrike, što će biti i ishod ulaganja u Kumodražu. Pripremne radnje su pri kraju i u zadnjem kvartalu očekujemo početak radova na terenu.
I "Koka-kola" HBC na lokaciji u Zemun Polju, priprema se za izgradnju novih skladišnih kapaciteta.
"Želvoz" za novi kvalitet života u Smederevu
ZAKON o konverziji zemljišta kompaniji "Želvoz" je veliki zamajac i put do potpunog ozdravljenja nekadašnjeg giganta - poručuju iz menadžmenta "Želvoza":
- Firma koja poseduje 32 objekta, među kojima je i 14 proizvodnih hala prostire se na površini od 22 hektara - do pre samo nekoliko godina bila je na kolenima. Ponos Podunavlja 2017. godine spao je na samo tri zaposlena i ubrzo "oteran" u stečaj. Danas kad je preduzeće 100 odsto u privatnom vlasništvu komapanije Victory solution imamo više od 300 radnika. Ponovo smo najveći remontni centar u regionu i nastavljamo da rastemo. Konverzija treba da nam omogućiti ostvarenje zacrtanih planova. Modernizaciju fabrike, privlačenje partnere za gradnju novih sadržaja.
Iz "Želvoza" poručuju da su ovim zakonom definitivno postali konkurentiji za privlačenje stranih investitora:
- Uskoro nove stranice biznisa ispisaćemo sa strateškim partnerom. Reč je o kineskoj kompaniji jednoj od najačih u svetu u proizvodnji šinskih vozila. Njihov plan je da u Srbiji otvore najmoderniji remontni centar. Konverzija zemljišta pomoći će nam ne samo da širimo poslovanje i privučemo strane investitore već i da promenimo sliku grada. Deo proizvodnih hala koje se prostiru na 100.000 kvadrata biće modernizovane, a neke će promeniti i namenu. Grad Smederevo uskoro dobija najmoderniji tržni centar. Na površini od 13.000 kvadratnih metara nekadašnje hale MORD gradi se višemilionska investicija. Projekat je u postupku izrade projektne dokumentacije.
Zahvaljujući Zakonu o konverziji, kako precizira menadžment "Želvoza", građani Smedereva dobiće novi kvalitet života. Brojne prodavnice, restorane, igraonice za decu, bioskope... Mnogo novih sadržaja biće izgrađeno na parceli fabrike "Želvoz". Moderna škola, vrtić, veliki parking, a tu je i marina na Dunavu. Definitivno ceo prostor odisaće novom energijom.