Izdvajamo - Srbija

Beograd će u septembru biti evropska prestonica vina

Ova manifestacija biće idealna prilika da se proizvođači vina i vinarije iz čitavog regiona predstave najširoj publici i tako obezbede još veću vidljivost na tržištu, saopšteno je iz Privredne komore Srbije.

– Želimo da predstavimo vinsku viziju „Otvorenog Balkana” kroz ovo jedinstveno okupljanje kakvo do sada nije organizovano. To je prava prilika da se udružujemo, okupimo najbolje proizvođače vina iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Najvažnije je povezivanje zemalja zapadnog Balkana – izjavio je za „Politiku” Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije.

Dodao je da će doći i gosti – vinarije iz regiona ali i celog sveta Amerike, Čilea, Argentine, Južne Afrike, Evrope… Prema njegovim rečima, očekuje se da će na sajmu biti oko 400 izlagača (više od 200 domaćih vinara) kao i dolazak velikih distributera, trgovaca, uvoznika i predstavnika ugostiteljskog sektora što je dobra prilika da se promovišu sva vina s Balkana i naravno i iz Srbije i ostvare poslovne saradnje i kontakti. Rajta napominje da će biti organizovano i tradicionalno ocenjivanje vina, a pored srpskih, biće uvršćena i vina iz Albanije i Severne Makedonije.

Posebno iznenađenje je da će prvi put biti organizovano veliko međunarodno ocenjivanje. Očekuje se dolazak 25 stranih ocenjivača kao i Karoline Gilbi poznatog vinskog stručnjaka, koja je u „Dekanteru”, čuvenom svetskom vinskom magazinu zadužena za naš region – Balkan, istočnu i južnu Evropu. Na sajmu će se sve tri države predstaviti i sa svojom tradicionalnom hranom ali će gosti moći da degustiraju i specijalitete internacionalnih kuhinja vrhunskih kuvara koji će gostovati.

Upitan šta je to specifično što srpski vinari mogu da ponude i sa druge strane, šta nude proizvođači iz Severne Makedonije i Albanije, Rajta odgovara da svako od nas može pre svega da ponudi svoje autohtone sorte grožđa jer se na prostoru Balkana uvek gajila vinova loza. Naglašava da je poslednjih dvadesetak godina vinska industrija u Srbiji jako napredovala, a posebno u poslednjoj deceniji uz pomoć državnih podsticaja.

– Došlo je do velikog i naglog skoka kvaliteta srpskih vina, a to potvrđuje i činjenica da su naša vina postala prepoznatljiva na stranim tržištima ali i svim relevantnim ocenjivanjima, prezentacijama i sajmovima gde dobijaju visoke ocene – napominje naš sagovornik. Dodaje da je ovo prilika da upoznamo svet šta je to što mi pravimo ovde na Balkanu.

Prema podacima iz Vinogradarskog registra, dominantne sorte u vinogradima Srbije i dalje su internacionalne sorte. Udeo autohtonih i lokalnih je znatno manji. Zapaža povećanje udela vinskih sorti za proizvodnju visokokvalitetnih vina („graševina”, „kaberne sovinjon”, „merlo”, „šardone”…) što utiče na unapređenje kvaliteta vina i jačanje konkurentnosti domaćih proizvođača.

– To je istina, ali uspeli smo u poslednje vreme tu sliku malo i da izmenimo jer su neke fantastične lokalne sorte počele više da se sade. Recimo, naš „Prokupac” daje vrlo dobre rezultate i može da se meša sa inostranim sortama grožđa. Takođe, „tamjanika” je izuzetno tražena, kao i neke sorte iz Vojvodine, fruškogorskog regiona i drugih krajeva – kaže predstavnik Saveza vinara i vinogradara Srbije.

I sporazum o slobodnoj trgovini koji će Srbija i Kina potpisati u narednom periodu trebalo bi takođe, prema najavama, da bude šansa za domaće vinare i vinogradare koji će dobiti priliku da svoje proizvode plasiraju pod povoljnijim uslovima na tom velikom tržištu.

Rajta naglašava da je kinesko tržište jedno od najboljih na svetu. Srbija već ima otvoreno tržište sa EU i to funkcioniše – vina visokog kvaliteta tamo pronalaze svoje mesto.

– Kinesko tržište je veliko i možda čak zahtevnije od evropskog ali nama jako interesantno. Verujem da će, do kraja godine, vlada uspeti da ispregovara dobre uslove za plasman naših vina. Njegovo otvaranje pomoći će dodatno malim, srednjim i butik vinarijama ali i velikim proizvođačima da nađu svoje kupce i tako unaprede proizvodnju, prošire vinograde i dođu do novca koji će investirati kako bi u budućnosti pravili sve bolja vina – navodi naš sagovornik. Dodaje da je glavno da li ćemo imati dovoljno vina da podržimo sva ta tržišta. Sada možda postoji poteškoća u tom smislu ali on je uveren da će novi, mladi vinari koji žele da prošire kapacitete imati mogućnost da to urade.