Izdvajamo - Srbija

Beograd najbolji za život u Srbiji

Obrni-okreni, Beograd je najbolji. Šta god uzeli u obzir, koliko god kriterijuma razmatarali, po kvalitetu života ne može da ga pretekne nijedan grad u Srbiji.

Novosti su pokušale da naprave top-listu deset najboljih mesta za život. Računali smo mnogo šta: od prosečne zarade i broja nezaposlenih, preko komfora stanovanja i dolaska turista, pa sve do broja sunčanih dana i zagađenosti vazduha.

I pored sve nade da ćemo otkriti da nije sve u ”krugu dvojke”, rezultati su potvrdili ono što svi u Srbiji - i južno i severno od ušća Save u Dunav - misle, a sve češće i prigovaraju: veći grad više i pruža.

Posle glavnog grada, koji je ubedljivo pobedio ”suparnike”, na našoj listi za drugo mesto se izborio Niš, tek za korak ispred Novog Sada. Tu su i Vranje, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Zrenjanin, Sjenica, Kruševac i Užice.

Jedino pravo iznenađenje - Sjenica - ”bodove” je sakupila isključivo u demografskim i ekološkim kategorijama: prirodnom priraštaju, očekivanom trajanju života, kvalitetu vazduha. Čim se došlo do ekonomskih tema, varoš na Pešteru je - zakazala.

"Rezultati ne iznenađuju. Prvih deset gradova skoro da je poređano po veličini. Veliki gradovi su ineteresantni, jer integrišu veliku grupu stanovništva. U njima se ostvaruje više socijalnih kontakata, koji pružaju veće šanse da uspete u poslovnom i kulturnom smislu. Drugo je pitanje koliko ih njihovi stanovnici i koriste. Imaju veće probleme u zagađenosti, ali, kada se sve stavi na vagu, to budu manje bitne stvari. Pogledajte samo oglase za posao. Skoro svi su u Beogradu. Ostale možete skoro na prste da prebrojite", kaže sociolog Vladimir Vuletić.

Iako u Beogradu zarade nisu najveće (koverte su nešto ”deblje” u Lajkovcu), četiri je puta više zagađen od Leskovca, Požege ili Kruševca, a u njemu jedan lekar brine o čak 272 pacijenta, ko želi da se bavi biznisom, uči škole, zabavlja se, ugosti turiste - ima samo jedan izbor.

"Veliki gradovi uvek imaju i veće budžete od manjih. S pojavom Interneta javila su se predviđanja da će situacija ići u drugom smeru. Pretpostavljalo se da će ljudi zbog naprednih komunikacija istim kvalitetom živeti i u manjim mestima. To se, međutim, nije obistinilo", dodaje Vuletić.

Listanje podataka Republičkog zavoda za statistiku otkriva i manje poznate detalje o životu u Srbiji. Najkomfornije žive Vranjanci - u proseku raspolažu sa 77 kvadrata stana. Užičani se, s druge strane, tiskaju u 39 kvadrata, a Zaječarci u 42.

Ali, lepoj stambenoj budućnosti mogu da se nadaju žitelji Vrnjačke Banje, Čajetine, Kraljeva, Jagodine, Niša, Sokobanje.

To su gradovi u kojima se u 2008. na svakih hiljadu stanovnika izgradilo barem pet stanova.

Ako mesto za život birate u nadi da ćete ga tako produžiti, trebalo bi da se preselite u Žagubicu. Statističari im predviđaju najduži životni vek - 78 godina. To je čak deset godina više nego što žive u Crnoj Travi i Senti.

Još jedna zanimljivost: meteoropatama najviše prija Kikinda - gradić u Banatu svake godine ima bar 2.400 suncem obasjanih sati. Mutni oblaci, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, nadvijaju se nad Zaječarom i Valjevom, koji imaju čak deset vedrih dana manje.

Kad se, međutim, krene ”trbuhom za kruhom”, put opet vodi u Beograd. Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je u Beogradu najmanja stopa nezaposlenosti - 13,7 odsto. Slede Novi Sad (17,3), Požarevac (18,1), Valjevo (18,7), Užice (19,2), Subotica (20).

Deseti najbolje rangirani, Jagodina (27,1), za svega 1,5 odsto je lošiji od poslednjeg među deset gradova sa najvećom stopom nezaposlenosti - Vranja.

Najgore je, sasvim sigurno, u Novom Pazaru, gde je čak 51,5 odsto nezaposlenih, ali ova ”bliskost” najboljih i najgorih samo potvrđuje da - nikome nije sjajno.

I strane investicije su stizale najviše u Beograd. U Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA, doduše, napominju da je top-listu teško napraviti. Po njihovom utisku, druga je Inđija, slede Kragujevac, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Loznica, Jagodina, Paraćin, Niš i Užice.

"Jako je nezgodno rangirati gradove po investicijama kada nisu formirani jasni kriterijumi. Da li se radi o prilivu investiranog novca iz inostranstva po svim sektorima, da li po broju projekata, da li se radi o starim ”vezama” ili o nekima koje su poslednjih godina načinile veliki proboj... Kada sve ovo uzmemo u obzir, to je naš izbor", kaže Aleksandar Miloradović iz SIEPA.

Slične ankete u drugim evropskim državama daju potpuno suprotne rezultate. Tako se u istraživanju britanskog ”Kanala 4” - sličnom po kategorijama ovom koje su sprovele ”Novosti” - na prvo mesto u Ujedinjenom Kraljevstvu plasirao gradić Epsom end Juel, u okrugu Sari, južno od Londona.

Na listi su se listom našla mesta za koje prosečan Srbin nikada nije ni čuo, osim, možda, u kladioničarskim listama: Herogejt, Ešford, Šekspirov Stratford-apon-Ejvon, Gildford, Vest Oksfordšir...

Veliki gradovi, poput Londona, Birmingema, Liverpula i Mančestera, nisu bili ni blizu ”top 10”, dok su Notingem i Hal podelili prvo mesto, ali na listi - najgorih.

Slično je bilo i u Americi, gde je Si-En-Enova anketa pokazala da se najlepše živi i radi u Lujvilu (Kolorado), Čanhasenu (Minesota), Papilionu (Nebraska), Midltonu (Viskonsin). Nijedan od ovih gradova nema više od 50.000 stanovnika!

Nedavno je hrvatsko izdanje magazina ”Forbs” napravilo listu najboljih gradova za život i biznis, na kojoj je ubedljivo prvi bio Varaždin. Pratili su ga Samobor i Čakovec, pa Dubrovnik, Zagreb je bio tek na petom mestu, a drugi najveći hrvatski grad Split - na devetom.

"U Hrvatskoj ima više specifičnosti. Oni imaju razvijene primorske gradove, imaju razvijene regije. Uspevaju da povežu prednosti ekonomske razvijenosti i male sredine. Nekada je i u Srbiji Novi Sad važio za najbolje mesto za život. Bio je ekonomski razvijen, a ne tako veliki. Kod nas zbog niske ekonomske razvijenosti mali gradovi nisu tako interesantni", objašnjava Vladimir Vuletić.

U njima nema mnogo šta ni da se vidi. Teško je čak odgledati i film, a kamoli pozorišnu predstavu. Statistika iz 2008. kaže da Beograd ima 29 bioskopa, a ostali najčešće po dva. Ako i to. Praksa je, međutim, često demantuje, jer neretko - ni ta dva ne rade.

Da je Srbija regionalno neravnomerno razvijena pokuzuje i činjenica da u našem istraživanju čak 77 od ukupno 150 opština i 24 grada, nije uspelo da dobije - niti jedan bod.