Izdvajamo - Srbija

Čist neto priliv od stranih direktnih investicija u 2024. godini skoro prepolovljen

Neto priliv SDI, koji predstavlja razliku između priliva po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju i odliva po osnovu SDI rezidenata u inostranstvo, u 2024. godini iznosio je 4,6 milijardi evra, što je povećanje od 338,8 miliona evra (7,9 odsto).

U cilju potpunijeg sagledavanja efekata SDI, ističu autori MAT-a treba imati u vidu da je ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu SDI iznosio 4,6 milijardi evra, od čega se 2,6 milijardi evra odnosi na dividende, 396,7 miliona evra na kamate, dok je 1,6 milijadi evra odliv po osnovu reinvestirane dobiti, koji predstavlja zadržanu dobit preduzeća u stranom vlasništvu, odnosno dobit koja nije isplaćena vlasnicima.

“Ukoliko se ukupni priliv SDI od 5,2 milijardi evra umanji za ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu rashoda od SDI u iznosu od 4,6 milijardi evra, odnosno sredstava koja su „vraćena“ stranim investitorima, čisti neto priliv SDI iznosio je 633,7 miliona evra, odnosno za 591,7 miliona evra ili 48,3 odsto manje u odnosu na 2023. godinu”, navodi se u izveštaju MAT.

U strukturi ukupnog priliva SDI, udeo vlasničkih ulaganja, uključujući i reinvestiranu dobit, povećan je sa 77 odsto na 79,7 odsto, dok je udeo međukompanijskog zaduživanja smanjen sa 23 odsto na 20,3 odsto.

Veće učešće vlasničkih ulaganja u odnosu na međukompanijsko zaduživanje smatra se povoljnim, ocenjuju autori, jer kamate koje se plaćaju na međukompanijske kredite predstavljaju trošak i ne podležu oporezivanju, za razliku od dividendi ostvarenih po osnovu vlasničkih ulaganja koje predstavljaju dobit i podležu oporezivanju.

Takođe, treba imati u vidu da, za razliku od međukompanijskih kredita, vlasnička ulaganja u pasivi ne ulaze u bruto dug zemlje, napominju autori.

Kao najvažniju promenu u odnosu na isti mesec prethodne godine, autori navode da je priliv SDI u Srbiju u decembru 2024. godine iznosio 627,9 miliona evra, što je za 307,7 miliona evra, odnosno 96,1 odsto više u odnosu na decembar 2023. godine.

S druge strane, neto priliv portfolio investicija (PI), koje obuhvataju ulaganja u vlasničke i dužničke hartije od vrednosti (HoV) su se najvećim delom odnosile na ulaganja u dužničke HoV sektora države i iznosile su 481,8 miliona evra, što je za 402,6 miliona evra ili 45,5 odsto manje u odnosu na 2023. godinu.

“Ovaj neto priliv je prvenstveno rezultat zaduženja države na međunarodnom finansijskom tržištu za 1,5 milijardi dolara po osnovu emisije desetogodišnjih dolarskih održivih evroobveznica u junu 2024. godine, kao i zaduženja kompanije Telekom Srbija, koja je u oktobru 2024. godine emitovala petogodišnje obveznice na berzi u Dablinu i tako prikupila 900 miliona dolara, čime je postala prva kompanija iz Srbije koja je na ovaj način izašla na međunarodno finansijsko tržište”, ocenjuju autori.

Treba pomenuti i da je u 2024. godini zabeleženo značajno povećanje odliva po osnovu potfolio investicija u inostranstvo u iznosu od 899 miliona evra, koji je godinu pre iznosio 134,4 miliona evra, što je, pre svega, rezultat ulaganja domaćih poslovnih banaka u dužničke hartije od vrednosti, kao i ulaganja domaćih preduzeća u vlasničke i dužničke hartije od vrednosti”.

Neto odliv portfolio investicija  je u decembru 2024. iznosio 288,2 miliona evra, odnosno 271,5 miliona evra više nego istog meseca 2023, što je, pre svega, rezultat razduženja države po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti, koje je u decembru 2024. godine iznosilo 220,8 miliona evra.

Neto priliv po osnovu ostalih investicija, koje obuhvataju gotov novac i depozite, finansijske i trgovinske kredite iznosio je 2,1 milijardi evra, što je povećanje od 660 miliona evra, odnosno 45,7 odsto više u odnosu na 2023. godinu.

U okviru ostalih investicija, zabeležen je neto odliv gotovine i depozita u iznosu od 570,2 miliona evra, što je značajno više u odnosu na 2023. kada je iznosio 39,3 miliona evra.

Takođe, u 2024. zabeleženo je povećanje neto kreditnih obaveza države u iznosu od 1,07 milijardi evra, i preduzeća u iznosu od 686,2 miliona evra, dok je kod poslovnih banaka po istom osnovu zabeleženo razduženje u iznosu od 222,5 miliona evra.

“U istom periodu, neto potraživanja preduzeća po osnovu trgovinskih kredita i avansa, tj. potraživanja po osnovu nenaplaćenog izvoza i plaćenih avansa umanjena za obaveze po osnovu neplaćenog uvoza i primljenih avansa, smanjena su za 1,08 milijardi evra, dok je u prethodnoj godini zabeleženo povećanje od 107,9 miliona evra”, ističu autori.

Kada se posmatra samo decembar prošle godine, zabeležen je neto priliv gotovine i depozita u iznosu od 430 miliona evra, što je za 331,6 miliona evra više nego u decembru 2023.

Takođe, u decembru je zabeleženo povećanje neto kreditnih obaveza države u iznosu od 386,5 miliona evra, i preduzeća u iznosu od 107,1 milion evra, navodi se u izveštaju MAT.