Izdvajamo - Srbija

Da li će minimalac moći da "zakrpi" potrošačku korpu

Socijalni partneri, Vlada Srbije, sindikati i poslodavci su saglasni da minimalac treba da se poveća, s tim što se iznos povećanja koji smatraju prihvatljivim razlikuje.

Sa kakvim zahtevima su seli za sto, može li se doći do rešenja prihvatljivog  za obe strane i kolikom povećanju može da se nada oko 350.000 radnika – o tome su za RTS govorili Zoran Marković, iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, i Ljiljana Pavlović, iz Unije poslodavaca.

Zoran Marković kaže da su na osnovu zahteva iz maja, a u skladu sa Zakonom o radu, član 112, kada se stvore uslovi kao što je inflacija, predložili da se ranije razgovara o minimalcu.

"Naš je zahtev prema zadnjoj objavljenoj minimalnoj potrošačkoj korpi koja iznosi 43.695 dinara, da je to prihvatljivo do perioda do Nove godine, a u decembru bismo da razgovaramo za naredni period jer je došlo do velikog poremećaja oko cena hrane, energenata", rekao je Marković.

Tražimo ono što je bilo dogovoreno 2018. – da se minimalna cena rada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom. "Nismo to uradili 2021. godine, nismo 2022, pa ako ne uradimo ni 2023, nameće se pitanje kada ćemo to da uradimo", kazao je Marković.

Ljiljana Pavlović kaže da smo imali težak period u protekle dve godine, najpre pandemija, a sada ukrajinska kriza gde je privrednicima teško da pretpostave kakvo će biti poslovanje u narednoj godini.

Prema njenim rečima, otežan je lanac snabdevanja, poskupele su sirovine i teško je predvideti kako će ići rast cena energenata.

Pavlović: Rast u rasponu između 9 i 12 posto

"Pomenuto je da će jedan deo tereta rasta minimalne cene rada i država preuzeti na sebe, nije bilo konkretnih podataka, očekujemo da će se povećati neoporezivi deo. Kada pričamo u kom procentu da raste minimalna cena rada raspon je između 9 i 12 posto, što znači da bi minimalna cena rada bila oko 40.000 dinara mesečno", rekla je Pavlovićeva.

Privreda očekuje da deo tereta preuzme država, da se poveća neoporezivi deo i da se smanje porezi i doprinosi, kaže ona.

Ako posmatramo prethodni period kada se to i dešavalo, iako su pomeranja bila niska, imala su pozitivan uticaj na zapošljavanje, juče smo dobili od Ministarstva finansija podatak da je zaposlenost porasla za 20.000 u privatnom sektoru, rekla je Pavlovićeva.

Marković: Ponuđeno povećanje od 14 posto

"Na jučerašnjem sastanku predstavnici Vlade su ponudili 14 odsto sa oslobađanjem određenih poreskih nameta na zarade, to nije prihvatljivo za sindikat. Ako je minimalna potrošačka korpa koja nije dovoljna za egzistenciju tročlane porodice u Srbiji – sada sa podatkom iz maja 43.695 dinara, a od januara 2023. godine da primate 40.000 dinara, kada odete da platite dažbine ili da kupite nešto u prodavnici treba da se oduzimate, a ne sabirate", kaže Marković.

Podseća da je sindikat u maju podneo zahtev i da su, kako kaže, dobri poslodavci odradili neko povećanje od 7, 8 ili 10 procenata.

Problem je kada kažemo povećanje, ali mi tražimo ono što je normalno za životnu egzistenciju, napominje Marković.

Tročlano domaćinstvo mora da izdvoji 4.000 dinara više

Jedno tročlano domaćinstvo mora da izdvoji 4.000 dinara više nego prošle godine.

U julu su u proseku cene porasle za 12,8 odsto u poređenju sa julom prošle godine

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača kaže da je za minimalnu potrošačku korpu iz maja potrebno izdvojiti oko 44.000 dinara.

"Minimalna zarada je oko 39.000 a oko 20 odsto prima minimalac, a preko 50 odsto prima zaradu ispod prosečne koja je oko 74.000 jasno je da se postavlja pitanje na koji način da se prosečno tročlano domaćinstvo izbori sa stalnim poskupljenjima i sa cenama", rekla je Perinčićeva.

Najviše se troši novca – oko 20.000 dinara za prehrambene proizvode, ostalo za kulturu, sport, transport, komunalije, za obrazovanje – 120 dinara u okviru minimalne potrošačke korpe, kod prosečne korpe ništa bolja situacija.

Poskupeli su energenti, za gorivo je predviđeno oko 1.200 dinara u okviru minimalne potrošačke korpe, u okviru prosečne korpe nešto više – 7.500 dinara.

"Iako je formiranje cena slobodno, shodno Zakonu o trgovini, ipak isti zakon predviđa da Vlada propisuje mere da bi obezbedila stabilnost tržišta, da se ne dozvoli preterano divljanje cena, Vlada to čini donošenjem uredbi - kao što je uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba, tu su ograničene i marže", kaže Perinčićeva.

Potrebno je, kako kaže, da se ograniče cene ostalih proizvoda, bar onih koji ulaze u minimalnu potrošačku korpu.

"Trenutno se potrošači pitaju da li su cene opravdano toliko skočile, tu je veliki udeo trgovaca koji nekada imaju preterane apetite, moraju da se sprovedu mere socijalne politike", kaže Perinčićeva.

Imaju li poslodavci sluha

Istraživanje koje je rađeno u ovoj godini pokazuje, navodi Ljiljana Pavlović, da je znatno veći procenat poslodavaca koji je učestvovao u anketi bio za to da minimalna cena rada treba da se poveća.

"Minimalna cena rada treba da raste, treba biti oprezan kada je reč o procentu povećanja, jedan veliki deo poslodavaca nema problem da isplati minimalnu cenu rada. Njihove plate u okviru njihovih kompanija su znatno veće od minimalne cene rada. Ovde pričamo o onim poslodavcima koji su na ivici da li će opstati, cilj je da povećanje minimalca bude takvo da s jedne strane ne budemo u prilici da za određeni broj zaposlenih povećamo minimalnu cenu rada a da drugi deo zaposlenih ostane bez posla", objasnila je Pavlovićeva.

S druge strane, Marković kaže da se "samo udaljavamo" i ukazuje da je 201 dinar minimalna cena rada po satu, sa povećanjem od 14 posto to je 230 dinara – nema ni dva evra po satu.

Prema njegovim rečima, u minimalnoj potrošačkoj korpi su jaja, hleb, kupus, krompir. Za tročlanu porodicu 400 grama junećeg mesa, 2,8 kilograma pilećeg mesa. To je neprimereno, imamo problema sa privredom, ali štitimo golu egzistenciju radnika, napomenuo je on.

U narednih mesec dana razgovori

"Ako se ne dogovorimo zna se ko će da preseče, radnici ne mogu da budu zadovoljni, sa porastom cena", kaže Marković, ocenjujući ishod razgovora o minimalcu.

"U petak je naredni sastanak i biće svima jasnije ima li prostora da se približe stavovi, ima i drugih važnih parametra o kojima treba da se diskutuje, osim potrošačke korpe", zaključila je Pavlovićeva.