Izdvajamo - Srbija

Država se snalazi, potrošači bezbedni

Zemlje EU nastoje da istovremeno uvedu i gornju granicu njihovih cena. Ta barijara dolazi nakon embarga na uvoz ruske sirove nafte i ograničenje cene na 60 dolara po barelu, koji se primenjuje od 5. decembra. Ove mere članice EU i G7 donese kako bi smanjile prihode Moskve od izvoza energenata. Međutim, ove sankcije pogađaju i srpsko tržište.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović ističe da potrošači u Srbiji neće ništa osetiti, kao što nisu ni do sada. Iz Naftne industrije Srbije poručuju da proizvodni kapaciteti Rafinerije nafte Pančevo u potpunosti pokrivaju sve potrebe domaćeg tržišta za svim vrstama goriva, pa i za dizelom.

- U normalnim tržišnim okolnostima NIS ne zavisi od uvoza naftnih derivata, pa tako u ovoj godini nije planiran uvoz dizela - navode u ovoj kompaniji. - U slučaju vanrednih okolnosti i potrebe za neplaniranim uvozom goriva, NIS će sagledati tržišnu situaciju i odabrati dobavljača koji je najpovoljniji po ekonomskim i tehničkim parametrima, a dosadašnja praksa je bila da se uvoz obavlja iz zemalja regiona.

Kako ukazuje Mićović, 5. decembar je prevaziđen kao potencijalno veliki problem, i za sada se sve rafinerije u Evropi uspešno snabdevaju sirovom naftom iz drugih izvora, tako i rafinerija u Srbiji. Govoreći o embargu na rusko gorivo koji stupa na snagu u nedelju, on navodi da je definisano da ne mogu derivati nafte iz Rusije da se uvoze u EU. Takođe, ni oni koji su dobijeni preradom ruske nafte ne mogu da se izvoze iz zemalja koje prerađuju ovu sirovinu.

- Kada je u pitanju tržište Srbije, bilans dizela je prethodnih godina bio takav da su u našu zemlju dolazile vrlo male količine iz Rusije, ali su stizale značajne količine iz rafinerija koje prerađuju rusku sirovu naftu, u Bugarskoj, Mađarskoj, Slovačkoj - objašnjava Mićović. - One mogu danas da prerađuju i naftu iz Rusije, ali ne mogu te derivate da izvoze van svojih zemalja. To potencijalno u Srbiji može biti problem, mada sve te rafinerije gledaju da nemaju 100 odsto ruske nafte, tako da mogu da snabdevaju tržišta u okruženju koja su do sada snabdevali. Srpsko tržište se snalazi, potrošači ništa neće osetiti, niti su do sada osetili.

On ocenjuje da se gomilaju prepreke i da se redovni izvori snabdevanja zamenjuju alternativnim, a kada oni postanu glavni, onda više nema izbora. Čitavo tržište na globalnom nivou, kako kaže, dugoročne je u većem riziku nego pre i manje je otporno na poremećaje.

- U takvim situacijama do izražaja dolaze državne rezerve, koliko mogu da pomognu da se neki poremećaj prevaziđe - ističe Mićović. - Bitno je u ovom periodu i za Srbiju i za druge države da nivo zaliha drže na visokom nivou da bi prevazišli poremećaje.

Pad kotacija na berzi spustio cenu goriva

Gorivo je juče pojeftinilo. Cena dizela niža je za tri, a benzina za dva dinara. Pumpadžije, do sledećeg petka, litar evro-dizela mogu da prodaju najviše za 197, a BMB 95 za 168 dinara.

Kako objašnjava Tomislav Mićović iz UNKS, maksimalno dozvoljene maloprodajne cene koje određuje država zavise od kotacija dizela i benzina na Mediteranu, kurs dolara i troškova uvoza koje sve naftne kompanije dostavljaju Ministarstvu energetike. On ističe da njihova kotacija pala poslednjih nedelju dana zbog toga što su zalihe dizela prevelike, jer se poslednjih mesec dana uvozilo iz Rusije više nego ikada pre.